Najduža studija ikada otkrila šta je ključno za sreću

Harvardska studija o razvoju odraslih, započeta 1930-ih, koja je veliku grupu ljudi pratila 85 godina, jedna je od najdugotrajnijih studija života odraslih ikad sprovedenih. Ona je otkrila brojne važne veze između različitih aspekata života ljudi i njihove opštee dobrobiti.

Najvažnije su dobre, tople veze

Jedan od ključnih zaključaka studije je da bliski odnosi, naročito oni s romantičnim partnerom, imaju snažan uticaj na sreću i zdravlje. No pokazalo se da nije nužno da su ti odnosi ljubavni. Ljudi mogu biti usamljeni u braku, a takođe mogu biti ispunjeni kao samci. Dobre odnose možemo imati i s članovima porodice i prijateljima, prenosi Index.hr.

Studija je takođe pokazala da ljudi koji zadrže osećaj svrhe i jaku društvenu povezanost takođe imaju veću verovatnoću da će biti srećni i zdravi u starosti.

Savremeno društvo šalje nam drugačije poruke

Vođa istraživanja, dr. Robert Valdinger, profesor psihijatrije na Harvard Medical School u Bostonu, ističe da većina ljudi nije svesna ovog pravog sastojka sretnog života jer nam savremena kultura prodaje poruke koje nisu istinite, poput „kupite ovo i bićete srećniji“.

Studija je uključila tri generacije ljudi i više od 1.300 potomaka 724 originalna učesnika. Oni su praćeni od tinejdžerskih godina do starosti, a istraživači su prikupili sve ključne podatke o njima – od njihovih navika vežbanja i pijenja, do zadovoljstva u braku i najvećih briga.

Naučnici su tokom istraživanja od učesnika redovno prikupljali i zdravstvene podatke za pokazatelje fizičkog i mentalnog blagostanja. Takođe su se nalazili s njima kako bi posmatrali njihovo ponašanje i životne uslove.

Učesnici su svoje živote ocenjivali kroz odgovore na pitanja poput: jeste li sretni, ima li vam život smisla i imate li razloga ustati ujutro. Konačno, učesnici su takođe bili podvrgnuti skeniranjima mozga, testiranjima krvi i proverama hormona stresa.

Dobri odnosi pomažu u nošenju sa stresom

Waldinger je za TODAY rekao kako smatra da su dobri odnosi važni za sreću jer pomažu u upravljanju stresom.

„Prateći hiljade života tokom decenije, videli smo da u svakom životu ima poteškoća. Dakle pitanje nije: Imate li izazova? Pitanje je: Kako se možete suočiti s tim izazovima? Imate li resurse potrebne za suočavanje s tim izazovima? Smatramo da su dobri odnosi jedan od najjačih resursa za suočavanje s izazovima“, pojasnio je.

Ključne lekcije istraživanja

Rezultate ovog velikog istraživanja Waldinger je predstavio u novoj knjizi pod nazivom The Good Life: Lessons from the World’s Longest Scientific Study of Happiness (Dobar život: Lekcije iz najduže naučne studije o sreći na svetu).

Autor tumači da je važno imati dobre veze s prijateljima i voljenim osobama s kojima možemo razgovarati i na koje se možemo osloniti.

„Ono što stvarno trebate jeste neko u vašem životu koga možete nazvati. Zapravo, pitali smo učesnike naše studije: Koga biste mogli nazvati usred noći ako ste bolesni ili uplašeni? Neki od naših ljudi mogli su nabrojiti nekoliko ljudi, a neki nisu mogli nikoga – ni žive duše na svietu“, kaže Waldinger.

„Mislimo da svatko treba barem jednu osobu u svom životu za koju smatra da je sigurnosna mreža za njega, koja bi mu čuvala leđa da je stvarno u nevolji“, rekao je, pojasnivši da ljudi koji nemaju tu podršku mogu završiti pod hroničnim stresom, što može pogoršati njihovo zdravlje.

Čak i površne veze su korisne

Studija je pokazala da čak i površne veze i kontakti, poput razgovora sa strancem u avionu ili kratkih razmjena s konobarom, doprinose osećaju blagostanja.

„Postoji nešto u pozitivnom odgovoru nekog drugog zbog čega se osećamo dobro. No često mislimo da to zapravo nije važno i ignorišemo ono malo blagostanja koje dobijamo“, tumači Waldinger.

Psihološkinja, prof. dr. sc. Ljiljana Kaliterna Lipovčan sa Instituta društvenih nauka Ivo Pilar kaže da sve više eksperimentalnih studija pokazuje da nam čak i obični razgovori u autobusu, tramvaju ili na klupi u parku pružaju osećaj sreće i zadovoljstva.

„I još nešto važno – ako se bojimo da nismo zanimljivi sagovornicima, jedno istraživanje iz 2018. godine objavljeno u časopisu Psychological Science pokazalo je da se sagovornicima mnogo više sviđamo nego što smo toga svesni. Ne trebamo se bojati upuštanja u razgovor s nepoznatim ljudima jer to će usrećiti obe strane“, poručuje Kaliterna Lipovčan.

Dobar život nije nužno lagodan život

Jedna od lekcija iz studije koju u knjizi predstavlja Waldinger je da život ne mora biti lagodan da bi bio sretan. Najsretniji ljudi su oni koji su u životu doživeli izazove s kojima su se uspeli suočiti i nositi.

„Ako život donosi izazove koji su zanimljivi, koji nam omogućavaju da se osećamo kao da smo nešto postigli, to pruža veliko zadovoljstvo. Sreću nam ne mogu kupiti bogatstvo i privilegije“, kaže autor knjige.

Dve ključne vrste sreće

Waldinger tumači da postoje dve vrste sreće – hedonistička i eudemonistička.

Hedonizam, koji uključuje kognitivne i afektivne aspekte, podrazumijeva da se najviše razine sreće mogu dostići maksimiziranjem ugodnih iskustava i minimiziranjem patnje.

Eudemonizam polazi od ideje o dobrom životu koji se ne sastoji samo od zadovoljstava i užitaka već uključuje razvoj sebe, autonomiju i ostvarivanje potencijala.

Waldinger kaže da eudemonistički pristup možemo shvatiti ako pokušamo zamisliti da naše dijete od nas traži da mu čitamo knjigu koju smo mu pročitali već sedam puta, i to unatoč umoru.

„Iscrpljeni ste, imali ste dug dan i tonete u san. Hoćete li se zabavljati ako je čitate osmi put? Ne, dakle to nije hedonističko blagostanje. No je li to najsmislenija stvar koju možete zamisliti da radite u tom trenutku? Da“, kaže Waldinger.

Mada se ovi pristupi često međusobno suprotstavljaju na teoretskoj osnovi, istraživanja pokazuju da postoji mogućnost suživota oba kao dvodimenzionalnog pogleda na osobni doživljaj sreće.

Ne moramo biti stalno srećni

Waldinger ističe da ne trebamo očekivati stalnu sreću. Niko nije stalno srećan. „Ako niste srećni svo vreme, to ne znači da nešto krivo radite… To je samo istina o životu“, kaže.

„Možemo poboljšati svoje živote i sigurno možemo poboljšati svoju sreću. No ne trebamo očekivati da ćemo uviek biti srećni“, dodaje. Ističe da se svi suočavaju sa stresom i izazovima, uprkos tome što nam se često može činiti da su drugi stalno srećni.

To je osobito aktualno danas, kada smo izloženi društvenim mrežama na kojima se većina ljudi predstavlja u najboljem svjetlu.

Kaliterna Lipovčan tumači da se sreća u znanstvenim istraživanjima definira kao zadovoljstvo vlastitim životom, uz češće osećanje pozitivnih emocija i ređe osećanje negativnih.

„Već po toj definiciji jasno je da nismo i ne možemo biti sretni i zadovoljni svo vreme i da se ponekad osećamo loše. Ali važno je da se, ako se loše osećamo samo ponekad, a češće dobro i ako možemo reći da smo zadovoljni svojim životom uopšte, a ne nužno u svakom trenutku, možemo smatrati sretnima“, dodaje.

Važno je njegovati dobre odnose na poslu

Mnogim ljudima posao zauzima najveći dio vremena u danu. Harvardska studija pokazala je da je stoga vrlo važno imati tople, prijateljske odnose s ljudima s kojima radimo.

„To je potkrijepljeno stvarno dobrim istraživanjem koje pokazuje da prijatelj na poslu čini veliku razliku u našem blagostanju“, kaže Waldinger.

Važno je zdravo upravljati stresom

Još jedno važno otkriće studije je da ljudi koji su u stanju upravljati svojim stresom i negativnim emocijama na zdrave načine, na primer uz pomoć vežbanja ili drugih aktivnosti, imaju veću verovatnost da će biti sretni i zdravi kako stare.

Nikada nije prekasno za sreću

Budući da su autori pratili učesnike i njihove potomke 85 godina, imali su prilike videti da nikada nije prekasno za uspostavljanje dobrih odnosa i ostvarenje blagostanja.

„Videli smo da nikada nije prekasno. Ima ljudi koji su mislili da nisu dobri u vezama, koji su se uviek osećali kao da su sami. No onda bi, kada bi to najmanje očekivali, pronašli novu grupu prijatelja koje prije nisu imali ili bi pronašli ljubav. Ponekad bi ljudi prvi put u svojim 60-ima, 70-ima, 80-ima otkrili te stvari… Pa je poruka koja proizlazi iz našeg istraživanja: Ako mislite da je prekasno da imate bolje odnose, razmislite još jednom“, poručuje Waldinger.

Nalaze potvrđuju i studije na samrtnoj postelji

Zanimljivo je da se nalazi ove studije u dobroj mjeri podudaraju s istraživanjima koja su nastojala otkriti za čime ljudi najviše žale pred smrt.

Naime, prema opservacijskim istraživanjima provedenim u bolnicama, ljudi najčešće na smrtnoj postelji žale jer:

• nisu dovoljno vremena provodili s bližnjima
• nisu sledili svoje snove i strasti
• nisu dovoljno izražavali svoje osećaje
• nisu živeli životom vernim sebi

Ovu studiju, objavljenu u Journal of Palliative Medicine, provela je Bronnie Ware, australska medicinska sestra koja je radila u palijativnoj službi.

Studija se temeljila na intervjuima s ljudima u posljednjih 12 nedelja njihovih života. Wareina otkrića objavljena su u knjizi The Top Five Regrets of the Dying: A Life Transformed by the Dearly Departing.
Nalaze potvrđuju i istraživanja u Hrvatskoj

Kaliterna Lipovčan kaže da se u Hrvatskoj istraživanjima sreće i kvalitete života najsustavnije bavi tim istraživača na Institutu Pilar.

„Istraživanja provedena u okviru projekta Pilarov barometar hrvatskog društva od 2008. do 2016. na nacionalno reprezentativnim uzorcima hrvatskih građana takođe pokazuju da su dobri međuljudski odnosi ključni element sreće. Od različitih životnih područja, kojima smo manje ili više zadovoljni – životni standard, zdravlje, postignuća, sigurnost, posao – najzadovoljniji smo upravo odnosima s bliskim ljudima, bilo da se radi o obitelji, prijateljima, susedima ili kolegama s posla“, kaže naaša sugovornica.

„To pokazuju sva naša istraživanja i mislim da je baš ta naša povezanost s drugim ljudima i njegovanje bliskih odnosa razlog zašto se, unatoč brojnim životnim problemima, možemo smatrati relativno sretnim narodom. Na lestvici Svetskog izveštaja sreće Hrvatska je od 2019. do 2021. zauzela 47. mesto od 146 zemalja u kojima se istraživanja provode, što je prilično visoko za naše skromne ekonomske mogućnosti“, kaže Kaliterna Lipovčan.

Ističe da Pilarova istraživanja u okviru dva projekta CRO-WELL (2015.-2019.) i CHILD-WELL (2020.-2024.), koja je oba financirala Hrvatska zaklada za znanost, pokazuju takođe da je socijalna podrška koju osećamo od bliskih ljudi, a odnosi se na osećaj da se imamo na koga osloniti u trenucima krize, vrlo važna za osobnu sreću.

„Interesantno je, međutim, da iako percipiramo da nam članovi obitelji pružaju najviše podrške, za sreću je najvažnija podrška prijatelja. Čini se da nam je porodična podrška nešto što se podrazumijeva, a podršku prijatelja verovatno smatramo zasluženom, pa nas više usrećuje“, zaključila je Kaliterna Lipovčan.