Naučnici su 40 godina bili u zabludi: Misteriozna struktura u Mlečnom putu ipak nije ono što su mislili

Poznata pod nazivom Galaktički centralni režanj (Galactic Center Lobe – GCL), ova neobična formacija godinama je bila predmet brojnih teorija. Neki su smatrali da je nastala nakon eksplozije supernove, dok su drugi verovali da je reč o ostatku drevne erupcije iz centra Mlečnog puta. Zbog mnoštva različitih tumačenja, jedan tim astronoma opisao ju je kao „Roršahov test za galaktičku astrofiziku“.

Međutim, novo istraživanje, koje je predvodila astrofizičarka Ketrin Krekel sa Univerziteta u Hajdelbergu, pokazalo je da su gotovo sve dosadašnje pretpostavke bile pogrešne.

Ispostavilo se da se ova struktura uopšte ne nalazi u centru galaksije, niti je zapravo režanj. Umesto toga, reč je o zatvorenoj petlji koja se nalazi mnogo bliže Zemlji – na oko 6.500 svetlosnih godina, a ne na oko 26.000 svetlosnih godina, koliko je udaljen centar Mlečnog puta.

Zbog toga je i njena stvarna veličina znatno manja nego što se ranije verovalo. Umesto da predstavlja ostatak drevne aktivnosti supermasivne crne rupe u centru naše galaksije, najverovatnije je reč o mehuru gasa koji je oblikovan i jonizovan aktivnošću masivnih zvezda.

Autori studije čak su u šali predložili da se preimenuje u „veoma zbunjujuću petlju“ (Greatly Confused Loop), piše sciencealert.com.

Kako je nastala zabuna?

Ovaj objekat jedan je od najuočljivijih detalja na radio-snimcima centra Mlečnog puta. Deluje kao ogromna struktura koja se uzdiže hiljadama svetlosnih godina iz haotičnog jezgra galaksije.

Problem je bio u tome što su astronomi sve vreme videli samo njen gornji deo.

Prema rečima istraživača, rešavanje ove misterije predstavljalo je „četrdesetogodišnju borbu da se razlikuju objekti koji zaista pripadaju galaktičkom centru od onih koji se nalaze u prvom planu“.

Utvrđivanje udaljenosti objekata u svemiru izuzetno je teško, a dodatni problem predstavlja pogled ka centru Mlečnog puta, jednom od najgušće naseljenih delova galaksije. Na toj liniji pogleda nalaze se milioni zvezda, oblaci gasa, prašina i brojni drugi objekti koji se međusobno preklapaju.

Donji deo ove strukture nalazi se ispred galaktičke ravni, pa se na radio-snimcima stapa sa okolinom. Zbog toga je izgledalo kao da je reč o otvorenom režnju koji izlazi iz centra galaksije, a ne o zatvorenom mehuru koji se nalazi ispred njega.

Nova tehnologija otkrila pravu sliku

Tim je koristio podatke iz projekta SDSS-V Local Volume Mapper, koji pravi izuzetno detaljne mape gasa u Mlečnom putu analizom svetlosti različitih gasova u vidljivom i infracrvenom delu spektra.

Posebno korisnim pokazao se jonizovani sumpor, čije crvenije talasne dužine mnogo lakše prolaze kroz oblake svemirske prašine.

Zahvaljujući tome, istraživači su prvi put uspeli da vide i donji deo petlje, što je otkrilo da je cela struktura zapravo zatvoreni mehur, a ne otvoreni režanj.

Posmatranja jonizovanog sumpora omogućila su i preciznije određivanje udaljenosti. Upoređivanjem količine prašine koja prigušuje svetlost ovog objekta sa trodimenzionalnim mapama rasporeda prašine u Mlečnom putu, zaključili su da se nalazi na oko 6.500 svetlosnih godina od Zemlje.

Šta je zapravo ovaj džinovski mehur?

Reč je o ogromnom oblaku vodonika koji svetli pod uticajem snažnog ultraljubičastog zračenja.

Naučnici još nisu identifikovali zvezde koje ga danas osvetljavaju, ali smatraju da je mehur nastao zahvaljujući prethodnoj generaciji veoma masivnih zvezda koje su se formirale u istom zvezdanom rasadniku.

Masivne zvezde imaju kratak životni vek i završavaju ga eksplozijama supernova. Takve eksplozije izbacuju gas i prašinu iz okoline, stvarajući ogromne šupljine u međuzvezdanom prostoru. Udarni talasi zatim podstiču nastanak nove generacije zvezda, čije ultraljubičasto zračenje jonizuje gas i čini da on svetli.

Sa Zemlje najsvetliji je upravo rub tog mehura, zbog čega ga vidimo kao petlju, iako je u stvarnosti trodimenzionalna struktura.

Prečnik ovog mehura iznosi oko 115 svetlosnih godina, što ga čini manjim od čuvene Barnardove petlje u sazvežđu Orion, ali dovoljno sličnim da istraživači veruju da su obe strukture nastale istim procesom.

Novo otkriće pokazuje koliko Mlečni put može da „zamaskira“ sopstvene strukture i koliko čak i dobro proučeni delovi naše galaksije još uvek kriju iznenađenja.

Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Astronomy & Astrophysics.