Naučnici otkrili ključne razloge za smanjenje Aralskog mora

Aralsko more, koje se nalazi između Kazahstana i Uzbekistana, nekada je bilo četvrto po veličini unutrašnje vodno telo na svetu. Ono se vidljivo smanjuje od 1960. godine – površina mu se smanjila sa 67.000 kvadratnih kilometara koliko je bila 1960. na samo 6.000 kvadratnih kilometara 2020.

Kako prenosi Sinhua, većina nalaza smatra da je proširenje poljoprivrednog zemljišta glavni uzrok smanjenja Aralskog mora. „Ali od 2000. godine, poljoprivredno zemljište u slivu Aralskog mora prestalo je da se širi“, rekao je Čen Si, direktor Istraživačkog centra za ekologiju i životnu sredinu Centralne Azije pri Kineskoj akademiji nauka.

Najnovija istraživanja su pokazala da su rastuće temperature, nedostatak tehnologije za uštedu vode na poljoprivrednim zemljištima, širenje močvara u srednjem i donjem toku i velika količina vode u uzvodnim hidroelektranama ubrzali isušivanje Aralskog mora u poslednje dve decenije, rekao je Čen.

Na obalama presušenog mora stvara se slana prašina, što predstavlja ozbiljnu pretnju za lokalno ekološko okruženje i zdravlje ljudi.

Naučnici iz Kine i Uzbekistana predstavili su mapu puta za ekološku obnovu isušenih jezerskih područja. Podelili su Aralsko more na različite delove, koji će biti tretirani prilagođenim merama.

Čen je rekao da je tehnologija za uštedu vode jedan od važnih načina za rešavanje ekoloških poteškoća u zemljama Centralne Azije.

„Šezdeset odsto vodnih resursa Uzbekistana koristi se za sadnju pamuka. Efikasne tehnologije za uštedu vode mogu uštedeti 8 do 10 milijardi kubnih metara vode za Uzbekistan svake godine, koja se može koristiti za industrijski razvoj i obnovu Aralskog mora“, dodao je.