Studija otkrila slučaj čoveka upucanog u glavu, koji je nakon toga svet video naopako

To ga, međutim, nije lišilo života, već se vojnik probudio u potpuno novom svetu, ili je barem gledao na svet na drastično drugačiji način, piše Indy100.

Dok se odmarao, bez većih stimulansa na koje bi se mogao fokusirati, 25-godišnjak je video stvari kao nikad do tad, navodi se u radu koji je objavljen u španskom naučnom žurnalu za neurologiju.

Mogao je da čita slova i brojeve s desna na levo bez ikakvih problema i mogao je mogao da čita vreme na satu iz bilo kog ugla.

Neke stvari je video naopačke, a patio je i od drugih komplikacija vezanih za vid i vizuelnu percepciju stvarnosti. Boje su mu se ponekad činile odvojenim od svojih objekata, a nekad nije uspevao da detektuje kretanje.

Njegova povreda je takođe oslabila njegovo čulo sluha, zbog čega mu se činilo da zvuk dolazi sa suprotne strane nego što je stvarno bilo slučaj.

Uprkos tome, „pacijent M“ je uspeo da živi normalnim životom tako što je nesvesno razvijao nove unutrašnje mehanizme za ispravljanje svoje pogrešne percepcije stvarnosti.

On je postao predmet intenzivne fascinacije španskog neuronaučnika Justa Gonzala, koji ga je proučavao 50 godina.

Gonzalova analiza je na kraju dovela do značajne promene u načinu na koji razumemo mozak, pre svega zahvaljujući njegovom zaključku da mozak nije samo kolekcija različitih delova već dinamička celina.

„Mozak je viđen kao grupa malih kutija“, rekao je za list El Pais neuropsiholog Alberto Garsija-Molina, koji je koautor studije, i dodao: „Kada biste izmenili jednu kutiju, navodno biste osetili deficit u jednom segmentu kognicije“.

„Za dr Gonzala, modularne teorije nisu mogle da objasne pitanja koja su se pojavila sa ‘pacijentom M’, pa je počeo da stvara svoju teoriju dinamičnog mozga, raskinuvši sa hegemonističkom vizijom o tome kako mozak navodno funkcioniše“, izjavio je Garsija-Molina.

„Pacijent M“ je pomogao neurologu da vidi da efekti oštećenja mozga zavise od veličine i položaja rane i da povrede ne uništavaju samo određene funkcije, već utiču na niz funkcija.

Sada, zahvaljujući Garsiji-Molini i Gonzalovoj sopstvenoj ćerki, Izabel Gonzalo-Fonrodoni (fizičarka na Univerzitetu Komplutense u Madridu), više ljudi je upoznato s ovim neverovatnim slučajem i njegovim uticajem na razumevanje ljudskog mozga.