Foto: Filip Forkapić

Da, dobro ste pročitali. Kakvo ushićenje me je obuzelo, to vam ne mogu opisati. Još na studijama na novosadskom poljoprivrednom fakultetu, profesori su nam pričali o ovom jedinstvenom i prestižnom dvodnevnom takmičenju koje se priređuje na različitim lokacijama, odnosno u državama članica Svetske oračke organizacije. A ja ću biti na licu mesta….

Domaćin jubilarnog 65. svetskog prvenstva u oranju je bilo poljoprivredno dobro Ajnzidel dvorskog imanja Hercoga fon Virtemberga. Ono je smešteno u centralnom delu nemačke savezne pokrajine Baden-Virtemberg, u regionu grada Tibingena, tačnije između tog grada i Rojtlingena. Površine je 300 hektara i leži u rekreacionoj oblasti Šonbuh, u netaknutom prirodnom okruženju, u pravoj pitomini. Na njemu se mogu videti očuvane stare ekonomske zgrade (magacini, štale, šupe i sl.), zgrade za boravak radnika i upravna zgrada koje su očuvane i još su u funkciji, čime svedoče o vremenu kada je ovo ugledno imanje u periodu od 1829. do 2013. godine pripadalo opštinskom području mesta Kirhentelinsfurt.

Stići do njega nije ni nimalo lako. Najjednostavnije je doći automobilom, vozeći se putem „B27“, u rangu autoputa kod nas, od Štutgarta nekih tridesetak kilometara južno od njega. Međutim, ako putujete vozom, to je onda prava avantura, kao što je bilo u mom slučaju. Od Štutgarta prvo hvatate voz za Tibingen, gde u mestu Plohingen silazite i presedate u drugi voz za Tibingen. Medjutim, vaše putovanje se tu ne završava. Sa tibingenske autobuske stanice, smeštene pored glavne železničke stanice, saobraćao je poseban autobus za Ajnzidel. Pravo putešestvije, upoznavanje prelepih delova Nemačke koji, na žalost, nisu u programu naših tuirističkih agencija.

Na prvenstvu se okupljaju najbolji nacionalni takmičari u oranju sa gotovo svih kontinenata. Možemo slobodno reći oračka elita. Najbrojniji su bili iz Evrope, potom Severne Amerike, Australije i Okeanije, sve do Afrike – Kenija. Svi oni se nadmeću za osvajanje brojnih prestižnih nagrada, među kojima su najvredniji trofeji „Zlatni plug“, u kategoriji raoni plug, odnosno „Zlatna brazda“, u kategoriji plug obrtač.

Nas, na žalost nije bilo! Kao da Srbija nije poljoprivredna država, nego hemijska ili naftna. Ona nije ni članica Svetske oračke organizacije. Mnogi političari nam decenijama govore da je poljoprivreda naša razvojna šansa. A Srbija, pride, ima i poljoprivredni muzej u Kulpinu. Kakvi paradoksi….

Povezani tekstovi