Oko hiljadu ljudi godišnje pokuša samoubistvo 1Foto: Pixabay / HolgersFotografie

Ove nedelje potresla nas je vest o smrti tinejdžera u Novom Sadu koji se obesio. Statistika pokazuje da godišnje oko hiljadu ljudi digne ruku na sebe, a skoro svaki treći je maloletno lice, prenosi RTS.

Mnogo je više pokušaja samoubista nego što beleži statistika, jer obično porodica o tome ne govori. Ako ne dobiju pravu pomoć, upozoravaju stručnjaci, oni koji su jednom pokušali da se ubiju, to će učiniti ponovo.

Neretko posle tragedije saznamo da je dete u poslednje vreme bilo povučeno, depresivno, tužno. O tome često svedoče i poruke ostavljene na društvenim mrežama, koje stručnjaci tumače kao apel za pomoć.

„Sve to što nije bilo uobičajeno do tog nekog perioda za mladog čoveka, a sada jeste aktuelno, jeste znak trpljenja, verovatno depresije i postoji rizik za pokušaj samoubistva. Kad neka kap prepuni već punu čašu patnje, onda onda se on impulsivno opredeli da napravi to kao impoulsivan akt“, objašnjava za RTS Vojislav Ćurčić, specijalista neuropsihijatar i psihoanalitičar.

Dodaje da je znak upozorenja da se nešto ozbiljno dešava kada promene postanu upadljive u odnosu na ono što je bilo uobičajeno za adolescente.

Ta kap može da bude konflikt u porodici, svađa sa vršnjacima, ljubavni problemi… Roditelji često ne prepoznaju upozoravajuće znake. Osamljivanje deteta, izostajanje sa nastave, sate provedene za računarom, obično tumače kao normalno tinejdžersko ponašanje.

„Ono što primećujem kao roditelj i među roditeljima vršnjaka moje dece je da su roditelji prezauzeti. Roditelj dosta vremena potroši na nabavku novca, materijalnih sredstava na uštrb toga da bude sa svojom decom. Onda ima sve manje i manje tog kontakta roditelj-dete, koji je ranije bio intenzivniji jer je roditelj više vremena provodio sa svojom decom“, smatra jedna majka Vesna Nenadić.

Vojislav Čurčić napominje da su i on, ali i njegove kolege, radili sa dosta mladih ljudi koji imaju probleme, pate, pokušavaju samoubistvo.

„Oni su tada obično spremni na saradnju jer trpe, pate i potrebna im je pomoć da nekako izađu iz te patnje i nađu neka rešenja za svoje trpljenje“, ukazuje Čurčić.

Kako prenosi RTS, nekada su potrebni meseci da se nađe rešenje ali leka ima. Opasnost vreba i sa interneta. Bilo je slučajeva opasnih igrica, gde su deca od nepoznatih osoba, dobijala zadatak da naude sebi.

„Mi smo nekad bili tinejdžeri i znamo da ono što hoćemo da sakrijemo možemo da sakrijemo od svojih roditelja. To se nije promenilo ni sa današnjom decom. Kao roditelj pokušavam, negde se informišem i sama, ne špijunirajući decu, nego da vidim koji su to sadržaji, koji su to blogeri koji su sad aktuelni, koje su to igrice koje moje dete igra. Pitam ih, razgovaram. Nekad kažu, nekad ne kažu“, dodaje Vesna Nenadić.

Pretnju samoubistvom, makar zvučala kao šala, upozoravaju stručnjaci, ne treba olako shvatiti. Trećina mladih koja jednom digne ruku na sebe, to pokuša ponovo. Kad ne dobiju pomoć, smrt vide kao jedino rešenje problema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.