Foto: pixabay/ fancycrave1

 Kako prenosi agencija Hina, posle bombaškog napada tokom Bostonskog maratona 2013. i nakon napada 2016. na noćni klub u floridskom Orlandu, istraživači su u više navrata anketirali oko 4.000 odraslih Amerikanaca koji nisu bili uključeni u događaje.

– Ustanovili smo da su se kod pojedinaca koji su gotovo neprekidno pratili više medijskih sadržaja povezanih s bombaškim napadima češće razvili simptomi posttraumatskog stresa, kao i strah od potencijalnih negativnih događaja u budućnosti. Što su intenzivnije pratili medijski popraćene događaje nakon masakra u noćnom klubu u Orlandu, bili su uznemireniji, rekla je autorka studije Roxane Cohen Silver sa Univerziteta Kalifornija u Irvineu.

Ranija istraživanja upućivala su na to da ljude privlače izveštaji o traumatičnim događajima jer je to način da ih shvate i da se suoče sa stresom, međutim studija naučnika s kalifornijskog univerziteta ukazuje na to da se takvo praćenje događaja pojedincima „može obiti o glavu“.

Naučnici su ustanovili da ponovno izlaganje eksplicitnom sadržaju koje uključuje nasilje može pojačati strah od nekih događaja koji tek slede, a to pak potiče pojedinca da nastavi da prati medijske izveštaje o sledućem bombaškom napadu, pucnjavi ili prirodnoj katastrofi.

Ljudi su posebno osjetljivi na začarani krug loših vesti ako su i lično iskusili nasilje ili ako im je ranije dijagnostifikovan neki mentalni poremećaj, smatraju američki naučnici.

– Možda će to biti teško postići, ali neke osobe jednostavno moraju prestati pratiti vesti, smatra Ziming Xuan iz Škole javnog zdravlja Univerziteta u Bostonu. Ne znamo koliko je stresnih informacija kojem pojedincu previše, ali kada prateći vesti shvatite da osećate nelagodu, nemojte im se više izlagati, jednostavno ih prestanite pratiti ili porazgovarajte s nekim ko vam može pomoći, kaže Xuan, koji nije učestvovao u studiji.

Dodaje, prenosi Hina, da je ovaj savet „možda i značajniji kada su posredi deca i mladi, koji su češće izloženi društvenim mrežama“, a isto se odnosi i na osobe koje boluju od PTSP-a.

– Ne možemo izjednačiti sve medije, ali količina stresa koju pojedinci proživljavaju često zavisi od toga na koji im se način prezentuju informacije, smatra Aaron Kivisto, psiholog sa Univerziteta u Indianopolisu.

Velika je razlika u načinu na koji različiti mediji izveštavaju o istom događaju, a posledice u nekim slučajevima mogu biti traumatične za konzumenta informacija. I dok većina medija nastoji ublažiti realno stanje kada je nasilje posredi, osobe koje informacije dobijaju putem društvenih mreža i interneta nesvesno se samo jednim klikom mogu traumatizovati, smatra Kivisto.

– Na primer, u sklopu nedavnog medijskog praćenja događaja u Christchurchu emitovan je video zapis koji je snimio napadač i ubica. I bio je dostupan svima koji se služe internetom. Terorističke grupe poput ISIS-a već godinama distribuiraju svoje video zapise. Gledaoci u takvim situacijama moraju biti na oprezu kako bi, zbog vlastite znatiželje izbegli nehotično izlaganje traumi, savetuje Kivisto.

Povezani tekstovi