Ipak, u gornjem levom uglu, tek pod lupom vidi se jedno seoce koje se nikad nije predalo jer su njegovi žitelji pružili žilav otpor rimskim osvajačima, zahvaljujući u prvom redu galskim junacima Asteriksu i Obeliksu.

– Baš su šašavi ovi Rimljani! – uzrečica je Obeliksa, slavnog rmpalije sa riđim kikama, koji voli da mlati rimske vojnike i ne dozvoljava nikom da mu kaže da je debeo.

– Mi smo mali, ali nećemo dozvoliti da nas pobede veliki! – geslo je sitnog kočopernog momka Asteriksa.

Ovi planetarno poznati likovi iz stripa nisu više samo simboli Francuske, jer su za šezdeset godina, od kad su ih Uderzo i Gošini, osmislili i prvi put izdali kao strip, prevedeni na sto jezika i po njihovim avanturama je snimljeno dvanaest filmova.

To slavno seoce Galovijum, oživelo je u zabavnom parku „Asteriks“. Na sat vožnje od Pariza, opkoljeno visokom hrastovom šumom, svakoga dana prima posetioce iz celog sveta. Pred ulazom, na velikom parkingu je gužva. Pristižu autobusi puni dece svih uzrasta, svi strpljivo čekaju u redovima, a sa brda, visoko, statua brkatog junaka s kacigom i perjanicom, poziva rukom da se što pre uđe unutra, s one strane zidina, u duboko odležalo vreme koje je postavilo neke lako usvojive vrednosti koje očigledno privlače i danas, ne samo ljubitelje stripa…

I čim se kroči u selo, među ljupke kamene kućice, susrećemo se sa vlastitom, dečjom fantazijom koja je dorađivala crteže u detaljima: tu je veliki stećak uvezan mašnom, viseća (bajata) riba kao reklama za čuvenog ribara koji se redovno tuče sa kovačem, veliki kotao za kuvanje čarobnog napitka, štit na kome je nošen poglavica sela, metla njegove žene koja, dok čisti, mašta o pariskog modi, prostrta plavo- bela haljina seoske lepotice Lepe Luki, ogromna kost za maleckog Garoviksa, divlje prase koje se okreće na ražnju…

Žitelje sela, junake našeg detinjstva, ugledaćete ako se ukrcate na neku od galija koje plove kanalima. Pored obala su svi u nekoj akciji: u tuči, pecanju, na zabavi, na karuselu, u izviđanju, u lovu…

Strašna vojna sila koja stalno preti ovoj idili, oličena je u ogromnoj statui Cezara, ali i naređanim šlemovima njegovih pretučenh vojnika ispred Asteriksove kolibe. Pored sela je podignut rimski logor Baobarum, u kome su se davno kovale zavere, a sada se za decu i posetioce u njemu odigravaju vesele, gladijatorske igre s kostimiranim junacima. Žitelji Galovijusa svakoga dana u četiri sata izlaze u velikoj veseloj paradi i tada sve na krako utiša i staje, osim kamera, aplauza i povika.

A onda ponovo, reka ljudi poteče niz kamenite ulice, pored pratećih suvenirnica i restorana koji su zadržali duh svog vremena i u detaljima. U jednom od njih, tražim desert od čokolade izrađen u obliku kazančeta u kome je Aspirinks kuvao tajni, čarobni napitak da podigne snagu svim galskim junacima. U pravi, druidov kazan, Obeliks je upao kao dete, zato više nije dobijao sledovanje, kaže priča…

A od čega se zapravo sastoji čarobni napitak koji je održao nepobedivim ovo mitsko i stripovsko društvo? Od tri važne travke koje možemo nazvati: nepristajanje, drugarstvo i humor, sve tri nedostajajuće u današnjem svetu…

Povezani tekstovi