Ubijen je u Marselju, 8. oktobra 1934. Kovčeg s kraljevim telom najpre je brodom stigao u Split, a potom, specijalnim vozom, preko Zagreba u Beograd.
Počast kralju odavale su hiljade ljudi duž pruge (budućnost će pokazati da je bilo i krokodilskih suza), dok je u usputnim stanicama intonirana trodelna jugoslovenska himna – Bože pravde, Lijepa naša i Naprej zastava slave.
Kralj je sahranjen 18. oktobra u mauzoleju na Oplencu.
Dve godine posle istorijskog događaja u Marselju, koji istorija još nije pouzdano razjasnila, u Parizu je Aleksandru Krađorđeviću i njegovom ocu, kralju Petru Prvom, podignut spomenik, u znak zahvalnosti Francuske za savezništvo Srbije u Prvom svetskom ratu.
Otkriven je 19. oktobra 1936.
Lepo su mesto Francuzi izabrali za spomenik našim kraljevima iako nije baš na Jelisejskim poljima, kao što se moglo čuti od našeg poznatog pesnika (i rojaliste), nego na malom trgu Kolumbija, blizu Bulonjske šume.
Sačinjavaju ga tri bronzane figure: kralj Aleksandar na konju (kažu da samo taj deo kompozicije teži osam tona), a pored njega, levo i desno, stoje kralj Petar i ratni saveznik Srbije maršal Franš d’Epere.
Ono što nije moglo da se likovno izrazi, saopštava se rečima. Na čeonoj strani visokog granitnog postamenta ispisano je, na francuskom: „Kraljevima Srbije i Jugoslavije, Petru Osloboditelju i Aleksandru Ujedinitelju“, a postrance je uklesana sadržina telegrama princa-regenta Aleksandra predsedniku Poenkareu, decembra 1915: „Srbije više nema ali Vojska je spasena; mi smo spremni da dođemo i nastavimo borbu na tlu Francuske.“
Postament je na zadnjoj strani ukrašen reljefnim portretom kralja Petra, a uklesane su i njegove reči: „Meni je čast što sam vojničku karijeru počeo pod zastavom Francuske.“ (Bio je, da podsetimo, poručnik francuske vojske i pripadnik Legije stranaca, borio se u Francusko-pruskom ratu, bio ranjen i zarobljen, ali je pobegao iz zarobljeništva i ponovo se našao na francuskoj strani – tako što je preplivao Loaru kod Orleana.)
Najzad, i četvrti tekst: „Čuvajte Jugoslaviju, čuvajte francusko-jugoslovensko prijateljstvo“ – poslednje reči kralja Aleksandra. Mada uklesane u kamenu, osporene su i odmah posle atentata izbačene iz naslova lista „Vreme“, čak i ismejane. Ko je uopšte čuo šta je kralj rekao na samrti? Nije li kazao samo „čuvajte“? Ako jeste, onda je možda mislio na kraljicu?
Bilo kako bilo, Jugoslavija nije sačuvana, a himne s kojima je kralj ispraćen na poslednje putovanje odavno se ne pevaju „u paketu“.
Autor spomenika je Maksim del Sart, poznat i po bistama i statuama Jovanke Orleanke.
Ovaj spomenik iz daleka je lakše i videti i slikati, jer je veliki i razuđen, prilaziti mu treba oprezno jer automobili oko njega prosto lete.
Fotografijama u prilog nije išao ni tmuran majski dan, sivozelen kao i spomenik. S kiselim osmehom setila sam se mrzovolje Marka Tvena. I on je posetio Pariz u proleće (godine 1879), i evo šta je napisao: „Pariz hladno, Pariz sipi, Pariz kišovito, Pariz prokleto…“
E pa ne mora ni u Parizu baš sve da bude lepo!
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
NDMBG: Spomenik despotu Stefanu Lazareviću zapravo bilbord SNS
Drugi svetski rat, saveznici i Beograd: Zašto je na Uskrs 1944. bombardovana prestonica Srbije
Jedino Srbima smeta da se podizu spomenici istaknutim Srbima. A kad su komunjare menjale nazive ulica, spomenika, gradova, reka, jezera, skola, institucija, kulturnih objekata, i lazirali celu istoriju od 1941 do 1990 nikom nije smetalo jer nisu smeli da pisnu a sad kad svi imamo slobodu izrazavanja svi imaju svoje misljenje i prave se pametni na stetu svojih interesa.
E taman si kako si se potpisao, Jutka.
Atentat je izvrsen 9. oktobra 1934.
U pravu ste.
Hvala.
Do greške je došlo pri kucanju teksta.
A zašto naše turističke agencije ne vode do tog spomenika? Bio sam sa Kon Tiki agencijom u oktobru i vodič nam niti pokazala, ni ponudila da obiđemo sami. Ja sam slučajno prošao Ulicom Petra I od Srbije….
Treba da znate, da Aleksandar nije bio kralj, jer ga crkva nikada nije krunisala. On je bio, samozvani, nekrunisani kralj.
Ma sta kazes?
Svima si nam otvorio oci…
Idi, glupaku, pa proveri u SPC. Nisu ga nikada krunisali, zbog konkordata. Ali ti nemas pojma ni sta je to.
‘Ajde?!
Skoro kao Vučić, trt.
Malo si kivan na njega sti nije priznavao Sovejtski Savez nego samo Imperijalnu Rusiju.
Hvala. Ne verujem da mnogo sveta zna za ovo.
Mislis, crkva mu nije dala orden Sv Save kao Vucicu ?
Aleksandar Karadjordjevic je bio kralj pravoslavaca, katolika, muslimana i ostalih. Koja crkva bi ga krunisala ?
Dopisnica Jakovljevic, poznato prezime ,jos poznatije Srpske triologije ,dirljivo i razumljivo napisana,sto ne bih rekao za vas „dopis“.Ne razumem,sta ste hteli da kazete??
Vrlo dobar, lepo napisan, argumantovan clanak