Pedeset godina Ford Fijeste: Automobil koji je jednostavnošću osvojio Evropu

Ford je trebao promenu, a Lido Iakoka, italijanskog porekla, dobro je razumeo evropsko tržište koje ga je frustriralo činjenicom da Ford tamo nema adekvatnog predstavnika u mini segmentu automobila.

– Ako je računica Henrija Forda II tačna, kako to da Fiat, Reno ili Tojota već nisu bankrotirali – mrmljao je Iakoka, ne verujući da će Ford Evropa, osnovan 1967. godine, ikada uspeti da uskladi interese svojih britanskih i nemačkih pogona u Dagenehamu i Kelnu. Više su radili jedni protiv drugih nego zajedno, a tek sa prvim Escortom počela je da se nazire sinergija. Fijesta je trebalo da bude sledeći veliki zajednički projekat.

Iakokinim idejama o malom automobilu pridružio se i Bob Luc. Kada je naftna kriza 1972. promenila tržište, Henri Ford II više nije imao izbora. Projekat je u internim krugovima nazvan „Bobket“. U proleće 1973. dizajnerski studio Gija, tada u vlasništvu Forda, dobio je zadatak da kreira automobil po evropskom ukusu. Taj posao je obavio Tom Tjarda, kroz koncept „Volf“, koji je ponudio ideju kompakta u trenutku kada su mali automobili u Evropi postajali masovni fenomen, piše HAK revija.

Volf je postojao u kupe i karavan verziji. Tjardina ideja bila je jednostavan, praktičan gradski automobil – kupe kao elegantnija varijanta, a karavan kao rešenje za mlade porodice. Međutim, Gija je ostala fokusirana na koncepte, dok su razvoj preuzele britanska i nemačka filijala, pod vođstvom Uvea Bahnsena i Džeka Telneka, koje su oblikovale buduću Fijestu.

Veliko istraživanje

Ford je pre početka projekta sproveo najobimnije istraživanje tržišta u svojoj istoriji. Hiljade vlasnika Forda širom sveta pitane su šta žele od malog automobila. Paralelno s tim, odlučeno je i da se proizvodnja delimično premesti u Španiju, koja je tada bila u snažnom industrijskom usponu. Lokacija fabrike izabrana je u blizini Valensije.

Ime Fijesta izabrano je 1974. godine, nakon što je Henri Ford II suzio listu sa pedeset na pet predloga: Bravo, Fijesta, Amigo, Strada i Poni. Ime je pobedilo jer je zvučalo „veselo, internacionalno i lako izgovorljivo“, posebno na španskom tržištu. Kasnije je Ford morao da reši i pravna pitanja sa Dženeral motorsom zbog ranijeg Oldsmobila „Fiesta“.

Prva Ford Fijesta sišla je sa proizvodne trake 1976. godine u Sarloju, potom u Valensiji, a zatim i u Dagenehamu. U razvoj je uloženo više od milijardu dolara i preko dva miliona radnih sati. Bila je to prva Fordova serija sa poprečno postavljenim motorom i prednjim pogonom u velikoj evropskoj proizvodnji.

Rodila se Ford Fijesta

Fijesta je bila dugačka svega 3,56 metara, ali je nudila iznenađujuće dobar prostor. Imala je koeficijent otpora vazduha od 0,42, nisku potrošnju, jednostavno održavanje i visok nivo praktičnosti. Težila je oko 700 kilograma i mogla je da primi četiri odrasle osobe.

Motorizacija je uključivala male benzinske motore od 957 i 1117 kubika, sa snagom od 40 do 53 konjske snage. Iako jednostavna, Fijesta je postala izuzetno popularna. U prvih šest meseci prodato je više od 118.000 primeraka.

Kasnije generacije donele su sportskije verzije, uključujući Fijestu XR2, koja je sa 1,6 motorom i 84 konjske snage dostizala 172 km/h. U reli verzijama, poput one kojom je upravljao Ari Vatanen, snaga je prelazila 150 KS.

Fijesta je postala globalni fenomen, sa više od 22 miliona proizvedenih primeraka tokom sedam generacija. Proizvodila se u Evropi, Americi i drugim tržištima, i ostala simbol pristupačnog, praktičnog automobila sve do prestanka proizvodnje 2023. godine.

Na kraju, Fijesta nije bila samo automobil – bila je rezultat sukoba ideja, industrijske transformacije i pokušaja da se napravi „puno automobila za malo novca“, kako je glasio Fordov slogan.