Pet najvećih mitova o statinima: šta je istina o lekovima za snižavanje holesterola

Problem nije sam holesterol – ovaj masni, voskasti spoj koji uglavnom proizvodi jetra neophodan je za brojne telesne funkcije, poput izgradnje ćelija, proizvodnje hormona i podrške varenju.

Prava opasnost nastaje kada nivo „lošeg“ holesterola, poznatog kao LDL, postane previše visok.

Kombinacija genetike i nezdravih navika – kao što su ishrana bogata zasićenim mastima, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna težina i pušenje – može dovesti do nakupljanja holesterola u zidovima arterija. Tokom vremena, to formira tvrde, masne plakove koji sužavaju krvne sudove i ograničavaju protok krvi do srca i mozga, značajno povećavajući rizik od ozbiljnih srčanih problema.

Jedan od najefikasnijih načina lečenja povišenog holesterola su lekovi poznati kao statini, koji smanjuju količinu holesterola koju jetra proizvodi. Statini u visokim dozama mogu smanjiti LDL holesterol i do 50%, a kod osoba sa izrazito visokim nivoima mogu smanjiti rizik od srčanog ili moždanog udara za 40–50%, piše Sciense Focus.

Ipak, uprkos ovim značajnim benefitima, statini decenijama nose reputaciju lekova sa brojnim neželjenim efektima, zbog čega mnogi ljudi izbegavaju njihovu upotrebu. Evo pet najčešćih mitova i šta kažu naučna istraživanja:

Mit 1: Statini često izazivaju bol u mišićima

Mnogi pacijenti koji uzimaju statine navode bolove u mišićima. Novo istraživanje sugeriše da je veliki deo tog bola posledica „nocebo efekta“ – očekivanje neželjenih efekata povećava verovatnoću da ih primetimo.

U velikoj randomizovanoj studiji na Imperial College-u u Londonu, pacijenti koji nisu znali da li uzimaju statin ili placebo prijavili su slične nivoe bola. Tek kada su im rekli da uzimaju statin, prijave bola porasle za 41%.

Profesor Peter Sever objašnjava: „Bol je realan, ali lek nije uzrok. Pravi mišićni problemi izazvani statinima su izuzetno retki.“ Studija meta-analize 23 klinička istraživanja potvrdila je ove nalaze – više od 90% prijavljenih simptoma nije zapravo uzrokovano statinima.

Mit 2: Statini izazivaju dijabetes

Statini ne izazivaju iznenada dijabetes kod zdravih ljudi. Oni mogu samo „pomaknuti“ dijagnozu kod osoba koje su već sklone bolesti, jer mogu blago povisiti nivo šećera u krvi.

Profesor Naveed Sattar objašnjava da je potencijalni porast šećera lako kontrolisati promenama životnog stila: više kretanja, gubitak težine i zdrava ishrana. Analize pokazuju da je apsolutni porast novih slučajeva dijabetesa minimalan – oko 1 dodatni slučaj na 1.000 ljudi godišnje kod niže doze statina.

Mit 3: Statini izazivaju gubitak pamćenja

Moguće zaboravljanje ili kognitivni problemi često se navode kao neželjeni efekti, ali najnovija meta-analiza na preko 150.000 učesnika pokazuje da se ovakvi simptomi javljaju jednako često kod osoba koje uzimaju statine i onih koje primaju placebo.

„Statini spašavaju živote, a za većinu ljudi benefiti znatno nadmašuju rizike“, poručuje dr Kristina Rejt.

Mit 4: Statini ozbiljno oštećuju jetru

Kod malog broja ljudi statini mogu izazvati blago povisene enzime jetre, što je marker moguće iritacije ili upale. Takvi slučajevi su retki, obično prolazni i bez trajnih posledica. Lekari obično proveravaju funkciju jetre pre i tokom terapije.

U velikoj analizi 2026. abnormalni enzimi javljali su se kod svega 0,3% osoba na statinima, što je statistički gotovo neznatno u poređenju sa placebo grupom.

Mit 5: Statini sami po sebi su dovoljni

Statini nisu čarobna pilula koja rešava sve. Najveći efekti postižu se kombinacijom lekova i zdravih životnih navika – balansirana ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i alkohola.

Studije pokazuju da osobe koje kombinuju statine sa zdravim životnim stilom žive u proseku šest godina duže od onih koji ignorišu zdrav način života, čak i ako uzimaju statine.

Profesor Sattar savetuje: „Početak terapije statinima nije dozvola da se opustite. Naprotiv, to je motivacija da izgradite zdrave navike – više povrća, vlakana, zdravih masti, manje zasićenih masti i šećera, više kretanja, i čak mali gubitak težine od 2–3 kilograma ili deset minuta šetnje dnevno može napraviti veliku razliku.“