Polovina vozača se ne pridržava propisanih ograničenja brzine

U Evropi, skoro 50 odsto poginulih čine ranjivi učesnici u saobraćaju – pešaci, biciklisti i motociklisti, i oni najčešće stradaju u sudaru sa motornim vozilima.

Shodno tome, Šesta Globalna UN nedelja bezbednosti na putevima, koja se obeležava od 17. do 23. maja ove godine, ističe prednost i neophodnost ograničenja brzine i poziva donosioce odluka širom sveta da se zauzmu za ograničenje brzine od 30 km/h u urbanim sredinama- pre svega onim gde ljudi žive i rade, a deca uče i igraju se.

Brojne studije i statistike ukazuju da se u proseku 40-50 odsto vozača motornih vozila ne pridržava propisanih ograničenja brzine.

Vozači muškog pola, mladi vozači, kao i oni pod uticajem alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci češće učestvuju u saobraćajnim nezgodama izazvanim neprilagođenom brzinom.

Sa svakim povećanjem brzine vozila za 1 km/h, mogućnost nastanka saobraćajne nezgode veća je za četiri do pet dosto.

Smanjenjem brzine vozila smanjuje se i rizik da neko od učesnika u saobraćaju, pre svega pešaci, bude povređen ili smrtno strada prilikom udara vozila. Pri udaru vozila koje se kreće brzinom od 30 km/h verovatnoća preživljavanja osobe koju je vozilo udarilo iznosi 99 odsto, dok pri brzini od 50 km/h sat ona iznosi manje od 80 odsto.

Šesta Globalna UN nedelja bezbednosti na putevima, koja se obeležava od 17. do 23. maja ove godine, ističe prednost i potrebu za ograničenjem brzine i poziva donosioce odluka širom sveta da se zauzmu za ograničenje brzine od 30 km/h u urbanim sredinama – pre svega onim gde ljudi žive i rade, a deca uče i igraju se.

Ulice sa tzv. „malim brzinama“, odnosno „zone 30“, čine gradove ne samo bezbednim s aspekta manjeg broja povređenih i umrlih, već i zdravijim jer podstiču aktivne vidove transporta poput pešačenja i vožnje bicikla, doprinose očuvanju i poboljšanju životne sredine, kao i sveukupnom boljem kvalitetu života u gradovima.

Stokholmska Deklaracija iz 2020. godine koju su usvojile vlade širom sveta, između ostalog poziva da se bezbednost saobraćaja fokusira na ulice u kojima ljudi žive i rade, i u skladu sa brojnim dostupnim dokazima, ističe da je ograničenje brzine od 30km/h u zonama gde se motorni saobraćaj meša sa ranjivim učesnicima u saobraćaju mera koja znatno doprinosi poboljšanju bezbednosti u saobraćaju u urbanim sredinama.

Tekst preuzet sa portala Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd