Foto: Predrag Božin

Predivni vidikovci, još lepša jezera, biljni i životinjski svet su samo neke stvari na koje bi svi trebalo da budemo ponosni. Biti ponosan, u normalnim okolnostima, podrazumeva i ulaganje i očuvanje istih. Po svemu sudeći, u Srbiji je malo ko ponosan.

Mogu reći da su stanovnici Zlakuse i Potpeći, ponosni na lepotu koju čuvaju u svom kraju. Ponosni su što imaju Potpećku pećinu. Obeleženo i sređeno, baš kako i zaslužuje jedna ovakva lepota. Okolina koja ostavlja bez reči. Već na silazu sa magistralnog puta, sam pogled na grnčariju ostavlja trag u sećanju. A pećina, sa ulaznim portalom od 50 metara, je najviši pećinski ulaz u Srbiji a spada medju najviše na Balkanu.

Ljudi iz turističke organizacije Užica su čak i drski sa svojim ponosom, pa su zadužili i vodiča koji će vam rado odgovoriti na pitanja, i lepo objasniti sve. Ne samo u vezi pećine, već i u vezi grnčarije, po kojoj je Zlakusa jedinstvena na svetu. Pokazaće i mesto sa kojeg se vidi „Mamut“, podeliće sa vama i predivnu priču o nastanku sale zmajeva, upoznaćete i prolaz slepih miševa kao i košnicu i orla.

Vaše je samo da, na putu za Zlatibor, stanete kod mesta gde se prodaje grnčarija iz Zlakuse. A sve ostalo je jedna predivna priča, koja se retko dešava u Srbiji, a koju ćete rado prepričavati dalje…