Foto: Pixabay / Geralt

Psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Mijalković u razgovoru za portal Danasa kaže da to najčešće ne znači da ljudi zaista pate od depresije, već da je reč o neraspoloženju poznatom kao praznična depresija, koju ipak ne treba ni zanemariti.

“Izraz depresija se kod nas previše neopravdano koristi i ljudi se olako sa njim identifikuju. Prava depresija je vrlo teško i dugotrajno oboljenje koje zahteva ozbiljnu psihološku i psihijatrijsku podršku. Pred praznike neki ljudi podlegnu neraspoloženju iz poznatih ili nepoznatih razloga. Oni koji su skloni depresivnom reagovanju ili su već ranije bolovali od depresije u većem su riziku da i praznike dožive kao krizno stanje”, objašnjava ona.

U prazničnu depresiju, kako navodi, mogu da zapadnu i ljudi koji su emocionalno nezreliji i imaju česte i velike promene raspoloženja, ali i osobe stabilnog raspoloženja.

„Kao i kod drugih oblika depresije, osobe koje su sklone prazničnoj depresiji osećaju se najpre usamljeno, bezvoljno, anksiozno, tužno, ljuto, ali tu ljutnju često gutaju i okreću ka sebi zbog čega imaju psihosomatske probleme u vidu bolova u želucu, mučnina, glavobolja. Imaju problem sa spavanjem, poremećaj apetita pa slabo jedu ili se, što je još češći slučaj prejedaju. Nekad imaju gubitak interesovanja za seks. Nekada od crnih misli koje ih obuzimaju „beže“ u igranje igrica, beskonačno gledanje serija, opijaju se, zloupotebljavaju nedozvoljene supstance i lekove. Na prvi pogled, nekada to ne liči na depresiju, jer se neke osobe od neraspoloženja brane preteranim izlascima do iscpljenosti posle kojih se osećaju još mnogo gore“, navodi Ana Mijalković.

Ona dodaje da su razlozi za prazničnu depresiju brojni, jer je to vreme kada se „podvači crta“, što ponekad dovodi do nezadovoljstva ukoliko godina za nama nije ispunila očekivanja.

“Često se zato krive okolnosti, država, drugi ljudi što generiše opšte nezadovoljstvo, a ako se tome pridoda i lična samokritika, što je najčešći slučaj, dominira i osećanje stida i krivice koji dovode do viskog nivoa anksioznosti”, objašnjava naša sagovornica.

Ističe da su praznici i vreme kada se u našoj kulturi nameće obrazac kako i sa kim ih proslaviti.

“Nekima je ovo nametnuto provođenje vremena u porodici veliki stres usled poremećenih porodičnih odnosa a neki budu tužni ako su u protekloj godini izgubili člana porodice. Isti je slučaj i sa onima koji su protekle godine doživeli gubitak emotivnog partnera ili su ostali bez posla. Izvor stresa i pad raspoloženja može biti izazavan i materijalnim problemima usled kojih osoba ne može da zadovolji neke za nju tada važne potrebe, na primer da kupi deci ili dragim ljudima poklone, da negde otputuje ili omogući bogatu trpezu za celu familiju”, navodi ona.

Foto: Pixabay / patricajjoslin

Kad se tome pridoda i dugotrajno hladno i vlažno vreme i nedostatak sunca, pad raspoloženja je vrlo očekivan. Takvo stanje može da potraje i nakon praznika, kada se suočimo sa efektima neprespavanih noći, prekomernog konzumiranja hrane i pića, ali i minusom na karticama.

Prazničnu depresiju, kako kaže naša sagovornica, ne treba zanemariti, jer ponekad i to može biti okidač za ozbiljnija mentalna stanja.

„Ne treba zanemarivati nikakav pad rasploženja ili funkcionalnosti, ali neki od njih su blaži i kratkotrajniji a neki hronični i s toga mogu biti destruktivni. Praznična depresija može proći zajedno sa praznicima, ali može biti i okidač za ozbiljnija depresivna stanja i zato je ne treba zanemariti već se potruditi da se pronađu načini da se ona prevaziđe i više ne ponavlja“, naglašava Ana Mijalković.

„Nismo naučeni da vodimo računa o svom mentalnom zdravlju“

Prema najnovijim podacima mentalni poremećaji su drugi najveći zdravstveni problem srpskog stanovništva, posle kardiovaskularnih. Prema rečima naše sagovornice, to je posledica toga što malo brinemo o sebi.

„Mi nismo naučeni da vodimo računa o svom mentalnom zdravlju. Ne vodimo računa generalno o sebi. Kada nekoga pitate šta su mu prioriteti, on će navesti da su to ljubav, zdravlje, prijatelji, porodica… Ali, šta mi radimo povodom toga što kažemo da nam je važno? Koliko pažnje posvećujemo dragim ljudima, koliko poznajemo svoju decu ako ih samo pitamo kako je bilo u školi, koliko se posvećujemo prijateljima ako nikad nemamo vremena za njih, koliko nam je važna porodica ako viđamo familiju samo na svadbama i sahranama, koliko vodimo računa o zdravlju ako ne idemo na kontrole, pušimo, nezdavo se hranimo, imamo nepravilne cikluse spavanja, ne krećemo se i ne vežbamo, previše pijemo ili konzumiramo narkotike…“, navodi Mijalković.

U toj situaciji, kaže ona, važno je da se ljudi suoče sa sobom i rade ono što misle, jer će se tako osećati zadovoljno, ponosno, samopuzdano i u miru sa sobom i okolinom.

Kako prevazići prazničnu depresiju

Mijalković ističe da se sa simptomima praznične depresije može uspešno izboriti, ako se na vreme otkriju, u suprotnom, ako preraste u hroničnu (više godina unazad dešava se u isto vreme), a pri tom se ništa ne preduzima, osećaj depresivnosti može biti samo veći.

Savetuje da ljudi u toj situaciji ne treba da žale za onim što u prošlosti nisu dobili, niti da krive sebe i druge za loša dešavanja, niti da zastrašuju sebe predviđanjima od budućnosti, već da urade “neki mali korak za sebe danas” ili se obrate za pomoć psihoterapeutima.

“Ono što sigurno pomaže je bilo kakva fizička aktivnost, što više vremena u prirodi, po mogućstvu na suncu. Čak i ako je hladno, svež vazduh i sunce je lekovito i podiže raspoloženje. Treba raditi ono u čemu uživate, a dobar način da pomognemo sebi je i ako pomognemo nekome kome bi naša pomoć značila. Tako ćemo se osećati bolje, a praznici će dobiti novi smisao”, navodi naša sagovornica.

Besplatne psihološke radionice u Domu omladine

U Domu omladine Beograda već 12 godina se održavaju besplatne psihološke grupne radionice. Kroz taj program do sada je prošlo više od 1.000 učesnika, uglavnom od 20 do 40 godina, ali dolaze i stariji. Ana Mijalković jedna je od psihoterapeuta koji vode ove radionice. Ističe da ljudi najčešće dolaze zbog problema sa samopouzdanjem, teškoća da izađu iz nekog nefunkcionalnog odnosa, teškoća da završe započete obaveze, da se osamostale, zbog straha od javnog nastupa i snalaženja sa novim grupama ljudi, zbog problema u prodici…

“Nekad učesnici kažu da nemaju probleme, već su došli iz radoznalosti i što vole da rade na sebi, ali posle radionica odlaze sa puno definisanih problema i dobrih psiholoških alata kako sami sebi da pomognu. Ohrabruje činjenica da sve više mladih ljudi sa puno entuzijazma dolazi na radionice oslobođeni predrasuda o tome da je briga o mentalnom zdravlju jednaka slabosti”, naglašava ona.

Povezani tekstovi