Prestanite da cedite testeninu nakon kuvanja, jedan trik je čini mnogo ukusnijom

Testenina može da bude mnogo ukusnija ako samo u pripremi izbegnete jednu stvar.

Nakon skoro dve decenije rada u profesionalnim kuhinjama, neke navike je teško iskoreniti, piše En Volf, profesionalna kuvarica i autorka tekstova o hrani.

Etos profesionalne kuhinje zasniva se na efikasnosti: smanjiti broj pokreta, izbeći nepotrebno prebacivanje i optimizovati svaki korak.

Jedna od navika koje se nikada ne odriče jeste da testeninu – ne cedi. Umesto da lonac sa ključalom vodom nosi do sudopere, testeninu vadi direktno u sos, a rezultat je, kako tvrdi, bolja i ukusnija testenina svaki put, piše Simply Recipes.

Volf savetuje da se testenina, umesto da se procedi u sudoperi, vadi iz lonca pomoću hvataljki za testeninu ili druge alatke sa rupama. Zatim se odmah prebacuje u tiganj ili lonac sa sosom. Ovaj postupak nije samo brži i sigurniji, jer se izbegava nošenje teškog lonca vrele vode, već je i ključan za bolji ukus i teksturu jela, piše Index.

Zašto je voda od kuvanja ključna?

Osim što je efikasnije, preskakanje ceđenja je važno za postizanje bolje teksture testenine i svilenkastijeg sosa. Voda u kojoj se testenina kuvala je pravo „tečno zlato“. Tokom kuvanja testenina oslobađa skrob, koji deluje kao prirodni zgušnjivač i pomaže da se sos poveže. Dodavanjem te skrobne vode, sos postaje sjajniji i bolje prianja uz testeninu, umesto da se skuplja na dnu tanjira.

Kada se testenina procedi u cediljki, sva ta dragocena skrobna voda odlazi u odvod. Ako se ne sačuva dovoljno, nema povratka. S druge strane, kada se testenina vadi direktno iz vode, lonac sa skrobnom tečnošću ostaje pri ruci, pa se može dodavati u sos po potrebi i tako mu se savršeno podešava gustina.

Završavanje testenine u sosu

Testenina koja se direktno iz vode prebaci u tiganj stiže u sos vruća i još uvek obložena tankim slojem skroba. Taj skrob se odmah spaja sa sosom, pa jelo postaje ujednačeno, a ne samo testenina prelivena sosom. Testenina koja ostane u cediljki, s druge strane, brzo se hladi i počinje da se lepi.

Kada se kuvanje završi u vrućem sosu, testenina upija njegove ukuse. Svaki zalogaj ostaje „al dente“, sjajan i obložen sosom, bez lepljenja. Ako vas brine ispiranje testenine, Wolf poručuje da za to nema potrebe. Iako se čini da ispiranje zaustavlja kuvanje ili sprečava lepljenje, ono zapravo uklanja ključni skrob koji pomaže da se sos „uhvati“ za testeninu.