Kada smo našim ljubaznim domaćinima iz kmetije Medljan, četiri kilometara iznad Izole, kazali da ćemo sledeću nedelju provesti na Soči, bili su oduševljeni, jer je i njima to bio najlepši deo Slovenije. Posle vožnje kroz prelepe predele Goriških brda, došli smo u Bovec, zimski, skijaški centar, i kako ćemo ubrzo videti i letnji, za kajak i splavarenje po Soči.
Šta reći za Soču, koja izvire u delu nacionalnog parka Triglav kod mesta Trenta. Najlepša planinska reka koju smo do sada videli. Tirkizno plava meandrira kroz prelepe doline koje natkriljuju vrhovi Alpa. Soča je omiljena kod kajakaša. Stižu sa svih strana Evrope, natovareni čamcima živih boja. Početnici, kao što smo Jasna i ja, mogu da kajakare uz budni nadzor instruktora koji će vas naučiti osnovnim veštinama. Kajakarili smo skoro dva sata i bilo je veoma lepo.
Što na osnovu ranijih informacija, što sticajem okolnosti smestili smo se u „Dobru vilu Bovec“, butik-hotel koji je nastao pre desetak godina rekonstrukcijom telefonske centrale sa početka 20. veka. Teško je reći da li je ukusniji ambijent ili hrana. Predvorje sa malom recepcijom i ogromnom bibliotekom. Gostima su na raspolaganju razne zabavne knjige, čak i sabrana dela „Alana Forda“. Bar je u stilu dvadesetih. Na krovu vidikovac, u podrumu mala bioskopska sala, a iznad vinarija sa probranim vinima.
Doručak sve domaće, a najlepši je bovski ovčiji sir koji je zaštićen kao marka u EU. Dane se trudio da nam učini što lepšim super ljubazni domaćin Matijaž Žagar, koji odlično govori naš jezik i često dolazi u Beograd. U Bovecu omiljeni restoran je „Martinov hram“, koji se nalazi u samom centru. Na prostranoj terasi uslužio nas je vlasnik lično.
Lepo smo se ispričali i ljubazno nam je preporučio specijalitete toga kraja. Prženu pastrmku iz Soče, izvrsnu čorbu od sira, bovske štrukle punjene suvim kruškama i domaće belo vino. Iznajmili smo, kako voli da kaže nas kum Miša Bečejac, biciklove, i krenuli uzduž Soče, kroz šumarke, preko mostova, skoro 50 kilometara. Posle smo bili ponosni na sebe dok smo analizirali naš put uz domaće belo na terasi „Dobre vile Bovec“. Sve vreme odmora u Sloveniji nekako smo se osećali kao kod kuće. Duh one stare i velike zemlje kao da je lebdeo svuda oko nas. Ili se nama to samo činilo…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
