Putopisi o sebi

Više od trećine knjige autorka ispisuje zagledana i zamišljena pred gradom iza Vrata od mora u Boki Kotorskoj, dok su ostali prozni zapisi inspirisani Teheranom, Portugalijom, Aleksandrijom, Barselonom, Firencom i Drezdenom. O kakvim je zapisima reč najbolje ilustruje autorkin iskaz: „Koliko smo se odrodili i od čega smo se odrodili govore nam ljudi koje sretnemo na svojim putovanjima… Svako je sreo tuđina i gleda mu lice dok se slika čoveka ispred njega nije pretvorila u sopstveni odraz u ogledalu“.

Ambijenti o kojima piše Smuđa imaju svoju konkretnu autentičnost, ali sve te slike sa putovanja čine jedinstveni akvarel u kojem se prepoznaju univerzalne sličnosti ljudskih sudbina. Gordana Smuđa u svojim putopisima, zapravo, i piše o sopstvenom pripadanju tom svetu koji se preliva preko svih granica.