Beograd (2): Umetnost za ljude sa emocijom

Katalog je odmah planuo, a sa dvadesetak ulja na platnu posetioce veselo gledaju mlade devojke sa likom umetnice koja ih je stvorila.

– Slikam ono što sam ja i što volim. U životu jesam skromna, ali ne i u umetnosti. Ja sam školovani umetnik, koji je imao vrhunske pedagoge. Iza mene je 46 godina rada, 100 samostalnih i više od 650 kolektivnih izložbi. Slikam tradicionalnim tehnikom ulja na platnu – večnim kvalitetnim marijalom jer želim da moja dela traju dok je sveta i veka u muzejima, galerijama, porodicama.., a ima ih na svim kontinentima. Umetnost je trajna, efemerni su političari. Meni je važno da radim za ljude sa emocijom, energijom, koji su živi, a ne one zombirane, kojima sliku sveta serviraju na televiziji – kaže Slobodanka Rakić Šefer.

Priznaje da se kao i svi umetnici oslanja na tradiciju i istoriju umetnosti, ali ističe da je „moto broj jedan njene umetnost slobodna i originalnost“.

U tome joj je, kako objašnjava, „pomoglo i to što je putovala, videla svet, svetske muzeje i galerije, zahvaljujući čemu sam stekla hrabrost za umetničke iskorake i ostala izvan socijalističkog kalupa“.

Sa „Tatinim princezama“ u Galeriji Singidunum vratila se u izložbeni život posle četvorogodišnje pauze tokom koje kaže da nije izlazila iz atelja na Banjici.

Već planira novu, 102. samostalnu izložbu za predstojeću zimu pod nazivom „Zimske princeze“ koja bi trebalo da gostuje u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka – ZAPROKULU.