Brisel: Upečatljive slike života 1

Odavno je Belgija poznata kao zemlja koja je osvetlila sve svoje auto-puteve, a ima ih napretek.

Ali pre samo dva veka, upravo pod svetlošću sveća na njenom tlu živeo je i stvarao slikar koji će postati poznat po svojim delima posvećenim noćnim prizorima, scenama osvetljenim tananim bljeskom sveća i fenjera.

Veliko umeće treba da bi se dočarala mesečina u njenom punom smislu, da bi se slikali portreti, figure, predeli, scene gde je svetla malo, gotovo da ga nema.

A Petrus van Šendel posedovao je taj dar da u malom kaže mnogo, o čemu svedoče i njegove slike izložene u zbirci Kraljevskog muzeja fine umetnosti u Briselu.

Tu, među toliko zvučnih imena poput Pitera Pol Rubensa, Antona van Dajka, Pitera Brojglera mlađeg i starijeg, među njihovim slikama koje privlače svakog od posetilaca i zbog kojih se nađoh pod svodovima ovog zdanja, sasvim opravdano blista ime Petrusa van Šendela.

Na licu mesta, u klasično uređenim dvoranama muzeja gde se na sivoj pozadini ističu uramljena dela, uverih se u privlačnost tih njegovih scena prilikom posete Briselu.

Svaki portret, svaki lik, ima brižljivo oslikan karakter što ga čini živim i stvarnim, kao da nije reč o slici već o fotografiji.

Noćni prizori pijace, na kojoj se trguje, užurbane domaćice koje procenjuju i biraju proizvode, njihova zamišljena lica, haljine sa keceljama, kape, korpe, trgovci koji nutkaju robu, portreti građana koji čitaju uz sveću ili nešto rade od kućnih poslova, toliko živih slika nudi ovaj autor, verno prenoseći atmosferu za koju vam se čini da ste joj nadomak, skoro da je tu.

Sasvim upečatljive scene toga kako je tekao život od Brede, Antverpena, Roterdama i Amsterdama, gde se rodio i školovao Petrus van Šendel, do Haga i Brisela, gde će se na kraju nastaniti.

Živopisnim delom i bogatim životom, sa četrnaestoro dece i dva braka iza sebe, Petrus je bio prepoznat za života a poživeo je 64 godine.

Na jednoj od salonskih izložbi u Briselu, ostaće zabeleženo, nagrađen je zlatnom medaljom 1845. godine za sliku „Pijaca na mesečini“.

Upravo pred tom slikom, a reč je o ulju na panelu, morao bi da zastane svako koga je slikanje u tmini zainteresovalo.

Danas se Petrusovo delo, sa scenama male osvetljenosti, pored slikara sličnog opusa Jakobusa Abelsa, Jan Hendrika van Grotvelta, Johana Rosiera i Mihaela Verstega, ubraja među majstorska dela slikarstva 19. veka.