Foto: Branko VasiljevićUkrašavanje manastira stvorilo je u osamnaestom veku poseban pravac religiozne umetnosti, umetničku školu Kita, kombinaciju baroka i autohtonog umetničkog nasleđa.
Na pozlaćenom oltaru centralne crkve nalazi se remek-delo osnivača škole, Bernarda de Legarde – polihromna drvena skulptura Bogorodice.
Predstavljena je bez Sina, u pokretu koji podseća na let, sa krilima i dijademom od dvanaest zvezda.
U ruci drži u srebrni lanac sa ukroćenim zmajem.
Aluminijumska replika skulpture, visoka četrdeset pet metara, nalazi se na brdu Panesiljo, vidikovcu iznad starog dela grada.
Zidovi i svod crkve dekorisani su pozlaćenim ornamentima, a unutrašnje kapele rezbarenim skulpturama franjevačkih podvižnika.
Ali, remek-delo religiozne raskoši nalazi se u obližnjoj jezuitskoj crkvi Družbe Isusove – najlepše i najbogatije ukrašene crkve koju sam ikada video.
Zlato pokriva ne samo Legardin oltar nego i celu njenu unutrašnjost – potrošeno je sedam tona zlata.
Igra svetlosti i senki na zlatnim detaljima pretvara ih u fine filigranske čipke, koje prostoru daju otmenost.
Kito umetnička škola doprinela je lepoti crkava i drugih katoličkih redova.
Istorijski deo Kita je začuđujuće pun života.
Živi se na trgovima, posebno centralnom, Trgu nezavisnosti, oivičenom predsedničkom, biskupskom i gradskom palatom, katedralom i kitnjastim hotelom.
Bio sam svedok ceremonije kojoj je, sa terase predsedničke palate, ton davao predsednik države.
Defile garde u istorijskim uniformama pratila je masa stanovnika, uključujući i žene sa karakterističnim modnim detaljem na glavi, polucilindrom.
Na delu je bila populistička demokratija, ali Kitenjo su na ovom trgu, kroz istoriju, bili i svedoci nasilja.
Jedan predsednik ubijen je mačetama, drugi spaljen, a nadbiskup je pao mrtav na uskršnjoj misi u katedrali, pošto je popio čašu vina u kome je bio otrov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
