Makedonski Jerusalim: Po čemu je poznat Ohrid, grad u kojem se sastaju Vučić i Kurti?

Do pomenutog susreta doći će 18. marta, a cilj razgovora je postizanje dogovora između Beograda i Prištine, i uspostavljanje mira u regionu.

Iako obe strane u Ohrid odlaze sa koferom pesimizma, mesto sastanka jedno je od najvedrijih lokacija u Evropi.

Naime, severnomakedonska strana Ohridskog jezera proglašena je UNESCO-vom svetskom baštinom 1979. godine i najpopularnije je domaće mesto za odmor Severnih Makedonaca.

Stići do Ohridskog jezera iz gotovo bilo kog grada u Severnoj Makedoniji je jednostavno, sa kompletnim autobuskim sistemom iz mnogih većih gradova u zemlji.

Grad se prostire na površini od oko 143 kvadratna kilometra i ima oko 42.000 stanovnika.

Većina turista na Ohridskom jezeru smesti se u gradu Ohridu, koji je odlično mesto za divan pogled i prepun je raznovrsnih kulturih atrakcija.

Međutim, to može biti malo skupo za one sa „tanjim“ budžetom.

S tim u vezi, ko želi da uštedi novac, ostaje u Strugi, koja se nalazi na samo nekoliko minuta vožnje, ili u Pogradecu u Albaniji.

Makedonski Jerusalim

Prema arheološkim podacima, Ohrid je jedno od najstarijih naselja u Evropi.

Ohridsko jezero se prvi put pominje 353. godine pre nove ere u grčkim dokumentima.

Prvi put je nazvan „Gradom svetlosti“, a preimenovan je u Ohrid 879. godine.

Procvat je doživeo tokom vizantijskog perioda, tako što su podignute brojne crkve koje se i danas mogu videti.

Upravo iz tog razloga, ovo mesto se smatra makedonskim Jerusalimom.

Dve endemične vrste ribe

U restoranima na Ohridu uvek postoje ponude za dva riblja specijaliteta – to su ohridska pastrmka i plašica.

Ohridska pastrmka je vrsta potočne pastrmke koja više podseća na losos nego na standardnu rečnu pastrmku.

Cene za ovaj užitak kreću se od 1.800 do 3.000 makedonskih denara po kilogramu.

Plašici je cena nešto pristupačnija.

Mnogi meštani uživaju u ovoj ribi tako što je prže i jedu celu (nešto kao u Srbiji girice).

Takođe, plašici meštani jedu i glavu.

365 crkava – za svaki dan po jedna

Ohrid je u jednom trenutku imao čak 365 različitih vrsta crkvi.

Sve ove crkve nalazile su se u granicama grada Ohrida. Danas ih je mnogo manje, ali one koje su opstale i dalje su monumentalne.

Možda najpoznatija jeste crkva Svetog Jovana u Kaneu, sa pogledom na plažu Kaneo.

Veliki broj njih sadrži izvanredne freske koje im krase zidove.

Ohridski biseri

Ohrid je jedino mesto na svetu gde se kupuju ohridski biseri.

To, naravno, nisu pravi biseri, već biseri koje je napravio čovek koristeći emulziju od krljušti gore pomenute plašice.

Biseri su daleko jeftiniji od onih pravih, ali bez obzira na to –  imaju gotovo identičan sjaj.

Ovi biseri su toliko cenjeni širom sveta da ih je čak i kraljica Elizabeta imala u svojoj privatnoj kolekciji.

Biodiverzitetska oaza

To što je najstarije i najdublje jezero u Evropi ima neke prednosti.

Naime, Ohridsko jezero je jedno od najraznovrsnihih na svetu kada je reč o biodiverzitetu.

Kao i druga stara jezera, kao što su, recimo Bajkal i Tanganjika, Ohridsko jezero je dom endemskih vrsta koje obuhvataju ceo lanac ishrane.

Preko 50 odsto faune pronađene u Ohridskom jezeru ne nalazi se nigde drugde na zemlji.

Ovo je najverovatnije zbog lakoće života različitih vrsta u svežim, čistim vodama bogatim kiseonikom.

Sve pomenute karakteristike čine Ohridsko jezero sjajnim mestom za ronjenje, za biologe koji žele da otkriju neku novu vrstu – bez previsokih troškova upuštanja u duboki okean u podmornici.