Recepti: Gozba za svačiji džep 1Foto: Miroslav Dragojević

Istorija prevara beleži da je jedna od najuspešnijih prvoaprilskih šala bila vest da je najzad otkriveno drvo na kojem rastu – špageti.

Mnogi su poverovali. Jer, lepo bi bilo.

I vrlo isplativo. Jer, od kada su se iz Kine preselili u Evropu, a onda zajedno s doseljenicima na novi kontinent, špageti su, kao nijedno jelo valjda, postali univerzalna hrana celog sveta. Nema države u kojoj se ne proizvode špageti, nema italijanskog restorana koji drži do sebe u kojem kuvar ima svoju, samo svoju tajnu zašto su njegovi špageti „najbolji na svetu“.

Oni koji su se evidentno izborili za tu titulu svakako jesu potomci Marka Pola, koji im je i doneo veštinu spravljanja štapića od testa. Kasnije mašta se Italijanima razbuktala, pa su nastali i makaroni, i kaneloni (oluci), i lazanje bele, integralne i zelene…

Špageti su, ipak, neprevaziđeni. Baš oni s kojim se širom sveta susreću trkači koji veče pre nego što započnu trku dugu 42 kilometra i još nešto više metara, obavezno prisustvuju pasta-partiju na kojem se slade špagetima sa odabranim umacima, što im daje snagu da izdrže ono što ih očekuje.

Među maratoncima najbolji može biti samo jedan. Da bi se pripremio lični pasta-parti nije nužno izlaziti na start trke. Tu svi stižu do cilja, svi su najbolji, svi su pobednici.

Naj­jed­no­stav­ni­ji špa­ge­ti

Špa­ge­ti – 500 gr; pu­ter; par­me­zan

U mno­gim ho­te­li­ma u Ita­li­ji, ka­da ne­ma su­pe ili čor­be za po­če­tak obro­ka, on za­po­či­nje špa­ge­ti­ma. Naj­jed­no­stav­ni­jim. Da­kle, sa­mo s pu­te­rom, a za­pra­še­no par­me­za­nom po že­lji go­sti­ju.

Što se re­cep­ta ti­če to bi bi­lo sve. Ni­ka­kva mu­drost, da­kle, ali, ia­ko mno­gi­ma ne iz­gle­da ta­ko, mu­drost je­ste sku­va­ti špa­ge­te ka­ko tre­ba.

Evo de­set zlat­nih pra­vi­la ka­ko to pre­po­ru­ču­ju kra­lje­vi.

Pr­vo: ne sa­mo što je nu­žno upo­tre­bi­ti du­bok i ve­li­ki lo­nac, već vo­de ne sme bi­ti vi­še od tri če­tvr­ti­ne nje­go­ve vi­si­ne.

Dru­go: 10:100:1000 što zna­či da na de­set gra­ma so­li ide sto gra­ma špa­ge­ta i hi­lja­du (je­dan li­tar) gra­ma vo­de.

Tre­će: ka­da vo­da za­vri, va­tra se sma­nji, tek on­da do­da so pa vo­di ra­ču­na da se ona ras­to­pi.

Če­tvr­to: špa­ge­ti se do­da­ju, va­tra po­ja­ča ta­ko da br­zo opet poč­ne da vri. Špa­ge­ti se ne me­ša­ju ka­ši­kom već is­klju­či­vo vi­lju­škom.

Pe­to: ku­va se u ne­po­klo­plje­nom lon­cu.

Še­sto: da bi bi­lo sku­va­no na ita­li­jan­ski na­čin, tre­ba se pri­dr­ža­va­ti uput­stva na ku­ti­ji. Naj­bo­lje je pro­ba­ti pre ne­go što se oce­di da bi se even­tu­al­no do­ku­va­lo.

Sed­mo: pa­sta se oce­di, ali se uvek sa­ču­va ma­lo vo­de od ku­va­nja. Va­lja­će kod pri­pre­me pa­sta u ti­ga­nju, ili za raz­vod­nja­va­nje pre­te­ra­no gu­stih so­so­va.

Osmo: do­bro je za­gre­ja­ti po­su­du u ko­joj će se slu­ži­ti špa­ge­ti.

De­ve­to: pa­sta se i da­lje ku­va ia­ko smo je oce­di­li. Za­to je tre­ba br­zo za­či­ni­ti i po­slu­ži­ti.

De­se­to: ako se pri­pre­ma­ju hlad­ni špa­ge­ti, ku­va­ju se po sve­mu na opi­san na­čin, ali sa­mo dve tre­ći­ne pre­po­ru­če­nog vre­me­na. U tom slu­ča­ju špa­ge­ti se oce­de i ras­po­re­de po ta­nji­ru ili či­ni­ji, za­či­ne s ne­ko­li­ko ka­pi ma­sli­no­vog ulja i pu­ste da se ohla­de. Ka­da se ohla­de (na sob­noj tem­pe­ra­tu­ri, ni­ka­ko u fri­ži­de­ru) pre­li­va­ju se so­som. Ako se slu­ži ka­sni­je, špa­ge­ti se po­klo­pe pla­stič­nom fo­li­jom, ču­va­ju u fri­ži­de­ru, a so­som pre­li­va­ju tek po­la sa­ta pre slu­že­nja.

Špa­ge­ti s pa­ra­daj­zom i gor­gon­zo­lom

Tan­ki špa­ge­ti br 3 – 400 gr; gor­gon­zo­la – 200 gr; sos od pa­ra­daj­za – 400 gr

Još jed­na jed­no­stav­na va­ri­jan­ta, naj­jed­no­stav­ni­ja, stu­dent­ska ta­ko­re­ći. Te­gli­ca po­sto­je­ćeg so­sa se za­gre­je, pa u nje­mu ras­to­pi gor­gon­zo­la. Tan­ki špa­ge­ti se sku­va­ju po uput­stvi­ma, pa još sa­mo pre­li­ju s pri­pre­mlje­nim so­som.

Špa­ge­ti s ti­kvi­ca­ma, a la kar­bo­na­ra

Špa­ge­ti – 350 gr; ti­kvi­ce – 300 gr; cr­ni luk – 50 gr; žu­man­ci – 2 kom; be­li luk – 1 čen; so; bi­ber; ma­sli­no­vo ulje; par­me­zan

Pre sve­ga ti­kvi­ce va­lja opra­ti, isec­ka­ti na tan­ke kru­ži­će, cr­ni i be­li luk ta­ko­đe isec­ka­ti. U du­bo­koj šer­pi, na ma­sli­no­vom ulju do ru­me­ne bo­je va­lja is­pr­ži­ti luk, a on­da do­da­ti ti­kvi­ce. Sve se po­so­li i za­bi­be­ri, pa ku­va još pet­na­e­stak mi­nu­ta.

Špa­ge­ti se sku­va­ju po uput­stvu, u du­bo­koj či­ni­ji umu­te dva žu­man­ce­ta, do­da­ju ti­kvi­ce, te­ste­ni­na i par­me­zan pa sve br­zo me­ša da se svi sa­stoj­ci rav­no­mer­no ras­po­re­de.

Kar­bo­na­ra na br­za­ka

Špa­ge­ti – 500 gr; sla­ni­na – 200 gr; ja­ja – 3 kom; ki­se­la pa­vla­ka – 1 ča­ša; gor­gon­zo­la – 100 gr

Kao što ime go­vo­ri, je­lo što se da pri­pre­mi­ti za pet­na­e­stak mi­nu­ta. Da­kle, ja­sno je da su ga iz­mi­sli­le za­po­sle­ne do­ma­ći­ce dva­de­se­tog ve­ka. Dve­sta gra­ma sla­ni­ne (naj­bo­lje one ša­re­ne) va­lja isec­ka­ti na koc­ki­ce pa pro­pr­ži­ti dok ne do­bi­ju le­pu ko­ri­cu. To se od­lo­ži na stra­nu da se ma­lo pro­hla­di.

Tri ja­je­ta se u či­ni­ji do­bro umu­te i pro­me­ša­ju s ča­šom ki­se­le pa­vla­ke. I to se od­lo­ži na stra­nu.

Špa­ge­ti se kla­sič­no oba­re, pro­ce­de pa i oni osta­ve na stra­nu da se sa­mo ma­lo pro­hla­de, a ni­ka­ko sa­svim ohla­de.

Ta­da sle­di me­ša­nje sva tri sa­stoj­ka ka­da po­sta­je ja­sno za­što špa­ge­ti i sla­ni­na ne sme­ju da bu­du vre­li: ja­ja bi se na­knad­no zgru­ša­la, a va­lja da osta­nu ži­va.

Ka­da je sve do­bro pro­me­ša­no, od­o­zgo sa­mo još va­lja iz­mr­vi­ti sto­ti­nak gra­ma gor­gon­zo­le.

Špa­ge­ti s pa­tli­dža­nom

Špa­ge­ti – 250 gr; pla­vi pa­tli­džan – 500 gr; cr­ni luk – 250 gr; be­li luk – 2 če­na; per­šu­nov list – 1 ve­za; ma­sli­no­vo ulje; be­li bi­ber; so; par­me­zan

Pr­vo se stan­dard­no sku­va­ju špa­ge­ti, oce­de, pa osta­ve na to­plom.

Ve­ći, ili dva ma­nja pa­tli­dža­na (oko po­la ki­lo­gra­ma) va­lja olju­šti­ti, isec­ka­ti na koc­ki­ce, pa po­so­li­ti i osta­vi­ti da is­pu­ste vi­šak gor­či­ne. Ona­mo se za to vre­me, u ve­ćoj šer­pi, dve gla­vi­ce cr­nog lu­ka isec­ka­ju na re­bar­ca pa na ma­sli­no­vom ulju pro­pr­že da osta­nu sta­kla­sti a ne po­ru­me­ne. Uba­ci se i pod vo­dom is­pran pa­tli­džan, ma­lo pro­pr­ži, na sve na­li­je ra­kij­skom ča­ši­com vo­de u ko­joj su se ku­va­li špa­ge­ti. Ka­da je pa­tli­džan smek­šao, za­či­ni se sit­no isec­ka­nim če­no­vi­ma be­log lu­ka, mle­ve­nim be­lim bi­be­rom, so­lju i isec­ka­nom ve­zom per­šu­no­vog li­sta. Sa­mo se ma­lo pro­pir­ja­ni, po po­tre­bi raz­bla­ži onom vo­dom, pa u šer­pu uba­ce špa­­ge­ti, sve do­bro pro­me­ša i sklo­ni s va­tre.

U ti­ga­nju se po­si­pa par­me­za­nom.

Špa­ge­ti s pe­čur­ka­ma

Špa­ge­ti – 500 gr; šam­pi­njo­ni – 500 gr; su­vi vr­ganj; cr­ni luk – 1 gla­vi­ca; per­šun – 1 ve­za; bi­ber; so; ulje; par­me­zan

Pre sve­ga pre­gršt su­vih vr­ga­nja va­lja po­to­pi­ti u lon­če s hlad­nom vo­dom, pa ba­ri­ti pet­na­e­stak mi­nu­ta. Za to vre­me oči­sti se i isec­ka gla­vi­ca cr­nog lu­ka, pro­din­sta da za­ca­kli a ne po­ru­me­ni, pa u šer­pu uba­ci još po­la ki­le isec­ka­nih šam­pi­njo­na. Oni vr­ga­nji se oce­de od vo­de, pa pri­klju­če šam­pi­njo­ni­ma.

Din­sta se dok vi­šak vo­de ne upa­ri, pa na sa­mom kra­ju sve za­spe ve­zom sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta i mle­ve­nim be­lim bi­be­rom po uku­su.

Sos se pro­me­ša s tek sku­va­nim vru­ćim špa­ge­ti­ma pa sve još sa­mo za­pra­ši par­me­za­nom.

Špa­ge­ti s tar­tu­fi­ma

Špa­ge­ti – 500 gr; šam­pi­njo­ni – 500 gr; slat­ka pa­vla­ka – 250 ml; ulje od tar­tu­fa; pu­ter

O tar­tu­fi­ma se baj­ke is­pre­da­ju. Ona o ko­joj se naj­ma­nje zna je­ste da je na Adi Ci­gan­li­ji jed­no od naj­ve­ćih i naj­kva­li­tet­ni­jih na­la­zi­šta pod­zem­nih pe­ču­ra­ka u ze­mlji. Po­što one, me­đu­tim, uglav­nom za­vr­ša­va­ju na tr­pe­za­ma pre­bo­ga­tih van na­ših gra­ni­ca, mi se ov­de za­do­vo­lja­va­mo za­čin­skim uljem od tar­tu­fa, što mo­že da se nađe u sva­koj bo­lje snab­de­ve­noj sa­mo­po­slu­zi ili spe­ci­ja­li­zo­va­nim pro­dav­ni­ca­ma ti­pa „ham & che­e­se“.

Da­kle, pre sve­ga va­lja sku­va­ti špa­ge­te, pa ih dok su to­ple pre­li­ti sa ma­lo po­me­nu­tog ulja. Da se na­pi­ju mi­ri­sa.

Ona­mo se na ma­lo pu­te­ra pro­din­sta po­la ki­le ce­lih sit­nih šam­pi­njo­na. Dok ne is­pu­ste vo­du, pa se sve pre­li­je jed­nim pa­ko­va­njem (dva i po de­ci) slat­ke pa­vla­ke.

Na la­ga­noj va­tri uz me­ša­nje sve se din­stuc­ka sve­ga de­se­tak se­kun­di, pa ovim so­som pre­li­ju šam­pi­njo­ni sa tar­tu­fo­vim uljem.

Ni­su po­želj­ni ni­ka­kvi dru­gi za­či­ni jer ta­ko do pu­nog iz­ra­ža­ja do­la­ze mi­ri­si i uku­si pod­zem­nih pe­ču­ra­ka.

Ša­re­ni špa­ge­ti

Špa­ge­ti – 350 gr; sve­ži pa­ra­dajz – 450 gr; cr­ne ma­slin­ke – 100 gr; fi­le­ti sar­de­le – 4 kom; be­li luk – 2 če­na; sla­ni ka­pa­ri – 2 ka­ši­či­ce; pa­pri­ke – 2 kom; kon­cen­trat pa­ra­daj­za – 1 ka­ši­ka; ma­sli­no­vo ulje; ori­ga­no; per­šun; so

Pre sve­ga pa­ra­dajz va­lja olju­šti­ti, oči­sti­ti od se­men­ki pa isec­ka­ti na koc­ki­ce. Isec­ka­ni luk i pa­pri­ka pro­pr­že se u du­bo­koj šer­pi na ma­sli­no­vom ulju, pa on­da do­da pa­ra­dajz i sve ku­va na sred­nje ja­koj va­tri de­se­tak mi­nu­ta. Za to vre­me pod mla­zom hlad­ne vo­de ope­ru se fi­le­ti sar­de­le, oči­ste, iz­gnje­če vi­lju­škom i uba­ce u sos. Pod mla­zom vo­de se ope­ru i ka­pa­re, ma­slin­ke isec­ka­ju na če­ti­ri, pa se sve ku­va još pet­na­e­stak mi­nu­ta. Po po­tre­bi se po­so­li i za­či­ni ori­ga­nom i sec­ka­nom ve­zom per­šu­no­vog li­sta.

Ovim so­som, na­rav­no, pre­li­va­ju se to­pli špa­ge­ti.

Ri­bar­ski špa­ge­ti

De­be­li špa­ge­ti – 350 gr; svež pa­ra­dajz – 500 gr; fi­le­ti sar­de­le – 4 kom; pre­zle – 4 ka­ši­ke; be­li luk – 1 čen; ma­sli­no­vo ulje; ori­ga­no; so; bi­ber

U ši­ro­kom plit­kom ti­ga­nju za­gre­je se ulje pa nakrat­ko pro­pr­ži isec­ka­ni be­li luk. Fi­le­ti sla­nih sar­de­la po­me­ša­ju se sa ne­ko­li­ko ka­ši­ka vo­de u ko­joj su se ku­va­li špa­ge­ti, pa­ra­dajz ise­če sit­no pa sve pro­pr­ži de­se­tak mi­nu­ta na ja­koj va­tri i za­či­ni ori­ga­nom, so­lju i bi­be­rom.

U dru­gom ti­ga­nju, pa­žlji­vo jer one la­ko iz­go­re, na ma­sli­no­vom ulju pro­pr­že se pre­zle, ko­ji­ma se pre­kri­je dno či­ni­je u ko­joj će se slu­ži­ti.

Pre­ko se uba­ce ku­va­ni i ose­đe­ni špa­ge­to­ni, a sve za­li­je so­som od sar­de­la i pa­ra­daj­za.

Ri­bar­ski špa­ge­ti #2

Naj­ta­nji špa­ge­ti – 300 gr; cr­ni luk – 200 gr; fi­le­ti sla­ne sar­de­le – 10 kom; cr­ne ma­slin­ke – 10 kom; ma­sli­no­vo ulje; ti­mi­jan; per­šu­nov list; lo­vo­rov list; be­li luk; so

Još jed­no ori­gi­nal­no, ita­li­jan­sko uput­stvo.

U du­bo­koj šer­pi, na ma­sli­no­vom ulju, pro­pr­ži se na­sec­ka­ni luk, a ona­mo pri­pre­mi me­ša­vi­na fi­le­ta sla­nih sar­de­la, jed­nog če­na be­log lu­ka, ce­lih ma­slin­ki, ti­mi­ja­na, per­šu­na i lo­vo­ra. Sve se po­me­ša s lu­kom, ma­lo na­li­je vo­dom u ko­joj su se ku­va­li špa­ge­ti pa pu­sti da vri sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

Špa­ge­ti, sku­va­ni po uput­stvu, do­bro se pro­me­ša­ju sa so­som u šer­pi, pa na ja­koj va­tri pu­sti da se za­pe­če. Jed­nim po­te­zom sve se okre­ne da se i s dru­ge stra­ne za­pe­če do hr­ska­vo zlat­ne bo­je. Ako mi­sli­te da ni­ste ve­šti u okre­ta­nju za­pe­če­nih špa­ge­ta, ovo se la­ko re­ša­va s dve šer­pe.

Špa­ge­ti s dag­nja­ma

Špa­ge­ti – 500 gr; dag­nje – 2 kg; fe­ta-sir – 100 gr; ma­sli­no­vo ulje; sok od po­la li­mu­na; senf; ori­ga­no; ze­le­ni ta­ba­sko

Dva ki­lo­gra­ma dag­nji se otvo­re na su­vo (u ve­li­koj šer­pi, na vre­loj rin­gli i uz ne­pre­sta­no me­ša­nje dok se sa­me školj­ke ne otvo­re), iz­va­de iz ku­ći­ca i oči­ste od bra­de.

Na ma­lo za­gre­ja­nog ma­sli­no­vog ulja, sa­mo na ne­ko­li­ko mi­nu­ta, uz ne­pre­sta­no me­ša­nje se pro­pr­že, a on­da na­ce­di sok od po­la li­mu­na. Do­da se i ka­ši­či­ca sen­fa, sto­ti­nak gra­ma fe­ta-si­ra iz­mr­vlje­nog pr­sti­ma, ori­ga­na po uku­su i ne­ko­li­ko ka­pi ze­le­nog (da­kle bla­go lju­tog) ta­ba­sko so­sa.

Sve se još ne­ko­li­ko mi­nu­ta vra­ti na va­tru, a špa­ge­ti sku­va­ju stan­dard­no.

Vruć pre­liv još sa­mo va­lja ume­ša­ti sa vru­ćom pa­stom.

Mor­ski špa­ge­ti

Špa­ge­ti – 500 gr; mor­ski plo­do­vi – 500 gr; pa­ra­dajz pe­lat – 500 gr; ma­sli­no­vo ulje; še­ćer; ori­ga­no; so

Je­lo za one ko­ji mi­sle da bez mor­skih plo­do­va ne mo­gu da ži­ve. Kao i ve­ći­na špa­ge­ta, spre­ma se vi­še ne­go jed­no­stav­no.

Po­la ki­le školj­ki, ra­ko­va i kra­ko­va od ho­bot­ni­ca, da­kle mor­skih plo­do­va (sve oči­šće­no na­rav­no jer vr­lo je ne­pri­jat­no ka­da se me­đu re­zan­ci­ma što se slo­bod­no ku­sa­ju na­le­ti na bi­lo ka­kvu pre­pre­ku što lo­mi zu­be) pro­pr­ži se na ma­lo ma­sli­no­vog ulja, sve na­li­je kon­zer­vom pe­la­ta od pa­ra­daj­za, pro­krč­ka još pet­na­e­stak mi­nu­ta i sa­mo za­či­ni so­lju, še­će­rom i ori­ga­nom.

Već pri­pre­mlje­ne špa­ge­te pre­li­ju se ovim so­som, a po uku­su pre­ko sve­ga još ma­lo na­ka­pa ma­sli­no­vog ulja.

Ma­ka­ro­ni sa si­rom

Ma­ka­ro­ni (gr­kljan­či­ći) – 500 gr; sir be­li – 250 gr; ja­ja – 3 kom; ki­se­la pa­vla­ka – 2 dl

Ne­ka­da če­sto je­lo na tr­pe­za­ma, ali i u ka­sar­na­ma ili fe­ri­jal­nim kam­po­vi­ma, obič­no se ra­ču­na u pr­vu lek­ci­ju iz ku­li­nar­stva. Da­kle, ma­ka­ro­ne sa­mo va­lja oba­ri­ti, pro­ce­di­ti, pa usu­ti u bla­go na­u­lje­nu va­tro­stal­nu po­su­du. Sve se iz­me­ša s če­tvrt ki­le ja­kog si­ra (sje­nič­ki, fe­ta…) pa za­li­je ja­ji­ma umu­će­ni­m s ki­se­lom pa­vla­kom.

Ovo u rer­ni va­lja da pro­bo­ra­vi tek to­li­ko da se ja­ja za­pe­ku.

Ma­ka­ro­ni s pe­čur­ka­ma

Ma­ka­ro­ni (gr­kljan­či­ći ili pe­ne) – 500 gr; su­vi vr­ganj; cr­ni luk – 1 gla­vi­ca; list per­šu­na – 1 ve­za; bi­ber; so; ulje; par­me­zan

Pre­gršt su­vih vr­ga­nja va­lja po­to­pi­ti u lon­če s hlad­nom vo­dom, pa ba­ri­ti pet­na­e­stak mi­nu­ta. Za to vre­me oči­sti se i isec­ka gla­vi­ca cr­nog lu­ka, pro­din­sta da za­ca­kli a ne po­ru­me­ni, pa u šer­pu uba­ci još po­la ki­le isec­ka­nih šam­pi­njo­na. Oni vr­ga­nji se oce­de od vo­de, pa pri­klju­če šam­pi­njo­ni­ma.

Din­sta se dok vi­šak vo­de ne upa­ri, na sa­mom kra­ju sve za­spe ve­zom sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta i mle­ve­nim be­lim bi­be­rom po uku­su.

Ona­mo se oba­re ma­ka­ro­ni na dve tre­ći­ne pre­po­ru­če­nog vre­me­na, oce­de i sa­spu u va­tro­stal­nu po­su­du, pre­li­ju so­som od pe­ču­ra­ka, pa na ume­re­nih 175 ste­pe­ni za­pe­ku u rer­ni. Za­pra­še se par­me­za­nom, pa vra­te u to­pli­ju rer­nu (250 ste­pe­ni) pa­ze­ći da se sir ne pre­pe­če.

Ma­ka­ro­ni u jo­gur­tu

Ma­ka­ro­ni (pe­ne ri­ga­te) – 500 gr; jo­gurt – 2 dl; senf; ma­jo­nez; cr­ni luk – 1 gla­vi­ca; ori­ga­no; so

Ma­ka­ro­ni se sku­va­ju u vr­lo sla­noj vo­di, pro­ce­de, pa osta­ve da sa­če­ka­ju da­lje.

U mik­ser u ko­jem se pra­ve ka­ši­ce za be­be uspe se jo­gurt, ka­ši­či­ca sen­fa, ka­ši­ka ma­jo­ne­za, sit­no, naj­sit­ni­je isec­ka­na gla­vi­ca cr­nog lu­ka, ori­gano i so po uku­su. Sve se do­bro iz­mik­su­je, po­me­ša sa vru­ćim pe­ne ri­ga­ta­ma i od­mah no­si na sto.

Tor­te­li­ni s ke­ljom

Tor­te­li­ni s me­snim na­de­vom – 500 gr; kelj – 1 gla­vi­ca; su­vo gro­žđe – 1 ka­ši­ka; pu­ter – 40 gr; so; bi­ber; pre­zle

Ne­ka­da su se tor­te­li­ni pra­vi­li ruč­no, što je bio za­mo­ran, ri­skan­tan i po­sao za pra­ve znal­ce. Po­što je u kuć­nim uslo­vi­ma tih zna­la­ca sve ma­nje, tu su sa­mo­po­slu­ge sa već pri­pre­mlje­nim tor­te­li­ni­ma. Da­kle, one se oba­re po uput­stvi­ma pro­iz­vo­đa­ča, a znal­ci se od­mah ba­ce na na­dev.

Su­vo gro­žđe se na po­la sa­ta po­to­pi u mla­ku vo­du, da na­bu­bri, a kelj ise­če na re­zan­ce i pro­pr­ži na pu­te­ru. Do­da se su­vo gro­žđe, so i bi­ber, po­me­ša sa ku­va­nim tor­te­li­ni­ma, uba­ci u va­tro­stal­nu po­su­du, po­spe pre­zla­ma pa za­pe­če to­li­ko da pre­zle po­ru­me­ne.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.