Santa leda teška 315 milijardi tona koja se otcepila od Antarktika 1Foto:EPA/NASA/JOHN SONNTAG

Svi ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na to da će D28 morati konstantno da se posmatra a promene prate, jer bi u budućnosti mogao da predstavlja opasnost po brodove.

Poslednji put kada je sa Ejmerija krenula santa leda bilo je to početkom šezdesetih 20. veka, i zauzimala je prostor od oko 9000 kvadratnih kilometara.

Ejmeri je, inače, treća najveća ledena santa na Antarktiku, i predstavlja ključni odvodni kanal za istok kontinenta. Ova santa leda je u osnovi plutajući nastavak niza glečera koji se s kopna slivaju u more. Topljenjem santi leda ovi ledeni tokovi održavaju ravnotežu.

Inače, deo Ejmerija sa kojeg se „odvalio“ D28 ima i nadimak – Loose Tooth, jer na satelitskim snimcima neverovatno podseća na zube kakve imaju mala deca. Iako prilično klimav, Loose Tooth je i dalje povezan sa ostatkom Ejverija.

„To (Loose Tooth) je kao kutnjak u poređenju sa bebinim zubom“, kaže za Bi-Bi-Si njuz profesorka Helen Friker sa Instituta za okeanografiju Skrips.
Ona je još 2002. godine predvidela da će se Loose Tooth odvojiti negde između 2010. i 2015.

Santa leda teška 315 milijardi tona koja se otcepila od Antarktika 2

Iako neki misle drugačije, prof. Friker tvrdi da ne postoji veza između ovog događaja i klimatskih promena. Satelitski podaci još od 1992. pokazuju da je Ejmeri približno u ravnoteži sa svojom okolinom, uprkos tome što se leti suočava sa jakim topljenjem površine.

„Iako je na Antarktiku mnogo toga o čemu treba brinuti, još nema razloga za uzbunu kada je ova ledena santa u pitanju“, kaže ona.

I pored toga, Australijska antarktička divizija će pomno pratiti dešavanja na Ejmeriju. Stručnjaci kažu kako je moguće da će gubitak tako velikog brega promeniti geometriju naprezanja na prednjem delu ledene sante. To bi moglo da utiče na pukotine, pa čak i na stabilnost Loose Tooth-a.

Sam D28, inače, ima oko 315 milijardi tona leda i debeo je 210 metara. Ime potiče od klasifikacionog sistema Američkog nacionalnog centra za led, koji deli Antarktik na kvadrante.

Obalne struje i vetrovi nosiće ovaj teški ledeni breg prema zapadu. Verovatno će biti potrebno nekoliko godina da se on potpuno raspadne i istopi.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.