Šešire i kape nekad kupovali muškarci, danas najčešće mušterije žene 1Foto: J. Stanković

Balkanska ulica nekada je predstavljala jedno od centralnih mesta u srpskoj prestonici. Kako je povezivala železničku stanicu sa centrom grada, bila je neizostavni deo puta gotovo svakoga ko bi kročio u Beograd.

U takvom ambijentu vremenom su počele da se otvaraju brojne zanatske radnje. Sajdžije, zlatari, kapadžije i šeširdžije bili su samo neki od zanatlija koji su svoje proizvode nudili svakojakom narodu koji bi prošao ovom ulicom.

Jedan od zanatlija koji su odlučili da svoj talenat podele sa narodom i unovče ga otvorivši radnju u Balkanskoj bio je i Radoslav Stefanović. U doba kada su šeširi i kape bili neizostavni modni detalj, 1950. godine, on je otvorio zanatsku radnju u kojoj je na malom stolu i drvenoj stolici, koji se i danas nalaze u prostorijama radnje, dizajnirao i pravio razne modele kapa i šešira.

Šešire i kape nekad kupovali muškarci, danas najčešće mušterije žene 2
Sto i stolica Radoslava Stefanovića
Foto: J. Stanković

Tradiciju je kasnije nastavio njegov sin Branislav, da bi, naposletku, porodični posao preuzela unuka Vera Milošević, koja je i danas vlasnica radnje.

„Ljudi su tada dolazili na železničku i autobusku stanicu i svi su nekako morali da prođu Balkanskom i tu su mogli da kupe sve što im treba. To je u stvari bio starovremenski tržni centar. Sada se situacija promenila, više nema ljudi koji tako dolaze, pogotovo zbog korona virusa, ali kada ovo sve prođe nadamo se da će se turisti vratiti“, objašnjava Vera Milošević.

U maloj radnji koja se nalazi na uglu Balkanske i Lomine u ponudi se nalaze različite vrste kapa i šešira – damski šeširi, moskovljanke, beretke, kačketi, rajfovi.

Ipak, moda se menja uz duh vremena i, dok danas žene češće kupuju ove modne dodatke, u vreme kada je radnja otvorena najčešće mušterije su bili muškarci.

„Svako vreme nosi nešto svoje. Dok su moj otac i deda pre njega radili na snazi su bili socijalizam i komunizam, kape je najčešće kupovala radnička klasa i najviše su tražili kape po uzoru na ruske modele i radničke kape i muškarci su kupovali moskovljanke. Moj deda je 1950. osmislio i napravio mustru za moskovljanke, koje danas nose devojke, a to je zapravo osmišljeno kao muški model“, ističe Vera Milošević pokazujući raznobojne moskovljanke koje su sada čest modni dodatak kod devojaka.

Šešire i kape nekad kupovali muškarci, danas najčešće mušterije žene 3

Vreme u kojem živimo je vreme brze mode, a uz to nam je omogućeno i da preko interneta, medija i društvenih mreža pratimo sve novitete koje moderno doba sa sobom nosi. Situacija u modnoj industriji je takva da danas nakon nekoliko klikova veoma lako saznajemo koje se boje trenutno nose, kakvi modeli odeće su najtraženiji, ali i kakve kape i šešire takva moda uz sebe zahteva.

Ranije to nije bio slučaj. U doba kada je Radoslav Stefanović osnovao svoju porodičnu firmu, nije bilo masovnih medija, niti interneta, te su se ideje o novim modelima šešira rađale dok je gledao filmove.

Šešire i kape nekad kupovali muškarci, danas najčešće mušterije žene 4
Foto: J. Stanković

„On je ideje dobijao gledajući filmove. Ode, pogleda neki film, izvuče mustru i napravi taj model koji je video u filmu. Jenki kapu na primer, ili model šešira firme Borsalino koji je nosio Hemfri Bogart, nakon čega je taj model postao popularan. Pa onda ženski šeširi, recimo kao što je Odri Hepbern nosila u obliku zvona. Marlon Brando, Veliki Getsbi, film Roki u kom Silvester Stalone nosi engleski kačket iz delova – sve je to bila inspiracija“, kaže današnja vlasnica radnje i dodaje da se moda iz filmova prati i danas, te na primer ljudi često naručuju kapu po modelu iz serije Peaky Blinders.

Danas se radnja koja je osnovana 1950. godine nalazi na istom mestu, ali posao je proširen, te samo nekoliko ulaza ispod nje možemo da naiđemo na novu radnju sa istim imenom, u kojoj se kape prave na isti, tradicionalan način.

Iako firma posluje veoma dobro, proširena je, nudi veći izbor modela nego ranije i postoji opcija naručivanja preko društvenih mreža, korona virus je negativno uticao poslovanje. U prvom talasu korona virusa, kada je uveden policijski čas i proglašen karantin, radnja je privremeno zatvorena, a i mušterije su prestale da poručuju kape i šešire.

„Tada smo morali da se snađemo i po preporuci Privredne komore Srbije počeli smo da izrađujemo pamučne zaštitne maske i vizire. Na taj način smo se uklopili u novonastalu situaciju, sačuvali firmu i sačuvali radna mesta. Opstali smo, a uz to i pomogli ljudima jer je tada cela situacija bila neočekivana i maske nisu mogle da se nađu gotovo nigde“, objašnjava Vera Milošević.

Šešire i kape nekad kupovali muškarci, danas najčešće mušterije žene 5
Foto: J. Stanković

U tom periodu, prema njenim rečima, iako se nisu bavili svojom primarnom delatnošću, pravljenjem kapa i šešira, pomagali su ljudima praveći ono što im je u tom trenutku bilo najpotrebnije.

„Donirali smo bolnicama, domovima zdravlja i svima onima koji nisu imali dovoljno sredstava da nabave zaštitnu opremu i zbog toga nas je neko nominovao za nagradu „Heroj Beograda“, koju smo potom i osvojili“, zaključuje vlasnica radnje pokazujući na statuu Pobednika koja im je tom prilikom uručena.

close
Šešire i kape nekad kupovali muškarci, danas najčešće mušterije žene 6

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.