Sicilija (2): Sve lepote Palerma 1Foto: Privatna arhiva

U Savoki, na primer, i dan danas postoji bar „Vitale“ u kojem je Majkl Korleone (Al Paćino) zaprosio Apoloniju. Unutrašnjost bara je u potpunosti u znaku filma, a stotine turista svakodnevno se slika pored fotografija Vita i Majkla Korleonea koje vise na zidovima lokala, u čijoj bašti potom ručaju ili barem popiju piće.

Nekadašnji vlasnik bara „Vitale“, koji je u filmu igrao Apolonijevog oca, u „Kumu“ je, kao i njegova filmska ćerka, glumio kao naturščik. Naturščici su i ona dvojica sicilijanskih telohranitelja Majkla Korleonea… Ispred bara „Vitale“ je trg na kojem je snimljeno svadbeno veselje Majkla Korleonea i Apolonije, a sa kojeg se pruža pogled na okolni brdovito – planinski pejzaž Sicilije.

Tu se ponovo prisećam onog Ružinog opisa ostrva (boje, mirisi, vetrovi…). Konstatujem da nije mnogo preterivala. Lepa je Sicilija, nije samo mistična.

Nedaleko od bara „Vitale“ je katedrala Santa Lucija, na čijem ulazu su se, klečeći na pragu, venčali Majkl Korleone i Apolonija. Brojne udavače iz svih delova sveta svakodnevno kleče na pragu katedrale. Vredi pokušati, možda ih Bog i pogleda. Kad smo već kod katedrala, ona u Monrealeu, u predgrađu Palerma, pleni koliko arhitektonskom skladnošću, toliko i mozaicima od zlata u unutrašnjosti crkve.

Katedralu u Monrealeu podigao je, u jedanaestom veku, jedan od prvih normanskih kraljeva Sicilije Normani su u Palermu, pored svega ostalog, izgradili i kraljevsku palatu, a ispred nje zasadili park od 400 palmi.

Palermo je, prema oceni mnogih, pored Napulja, jedan od najlepših mediteranskih gradova. Podigli su ga Feničani, da bi se u potonjim milenijumima i vekovima u njemu smenjivali Kartaginjani, antički Grci, Rimljani, germanska plemena, Vizantinci, Arapi, Normani, Španci i Francuzi. U drugoj polovini 19. veka Palermo je, zajedno sa Sicilijom, čija je prestonica, ušao u sastav italijanske države.

Pored onoga što su ostavili svi oni koji su ga osvajali i gradili, a ta zaostavština je monumentalna, u Palermu neizostavno treba videti i građevine iz relativno bliskije prošlosti. Teatar Masimo, pre svih, koji je izgrađen krajem 19. veka, i koji je ne samo jedan od najlepših, već se ubraja i u najveće pozorišne i operske kuća u Italiji, sa kapacitetom od čak 3.200 mesta. Teatar Masimo poznat je i po tome što su u njemu snimane završne scene trećeg dela „Kuma“. Iako nevidljiva, mafija i priče o njoj, na Siciliji su, jednostavno, svuda oko vas.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.