Rano smo krenuli zaobilaznim putem ka najvišoj planini u Italiji a ujedno još uvek aktivnom vulkanu Etna, iz seoceta Kasteldaća sa drugog dela ostrva. Upoznaj Siciliju iz svih uglova da bi je još više zavoleo deviza je naše ekspedicije.
Vešti vozači su uspeli da autobus na sprat na usponu ka cilju, nasuču na krovove omalenih kuća seoceta koje je van glavne maršrute. Zbunjeni žitelji gledali su kako ne može ni vešti „Miško“ da protera kroz taj tesnac. Srećom kada smo ugledali lavom zatrpane relativno nove građevine, do samog oboda krova, shvatili smo da smo na pravom putu.
Posetiti Siciliju a ne posetiti najviši vulkan u Evropi svakako nije pristojno za ljubitelja ekskluzive. Svakako niko nije otišao na 3.350 metara, ali zato je i dolazak autobusom u podnožje kratera Silvestre jedan i Sivestre dva takođe avantura. Veći deo „ostrašćenih“ turista ostane u restoranu kod parkinga, gde probaju mineralizovana vina napravljena od grožđa sa vulkanskih padina. Posustali enolozi su se popeli na manji krater a za viši nije bilo vremena. Ipak treba izdvojiti dobrih pola sata po klizavom terenu i solidnom usponu do vrha. Tih, nešto malo preko 2.000 metara, deluje veličanstveno kada odozgo pogledate mrave od ljudi u autobuse koji kao gusenice gamižu ovim mesečevim pejzažima.
Seo sam na jednu od crvenih stena u tom trenutku sam i nisam mislio ni na šta. Lagana kišica je osvežila avgustovski dan. Isparenja u daljini odavala su utisak da je negde krenula erupcija. Srećom na našem izletu se to nije desilo. Bilo bi previše autentično toliko se uživeti u ovog nestašnog džina koji je uočljiv stotinama kilometra sa kopna i sa mora. Kolona mladih penjača je pratila obod oko kratera. Hrabri i spretniji su izabrali kraću putanju sa većom kosinom, ali zašto žuriti na ovom mestu. Vreme tu stoji kao da milenijumi ništa ne znače.
Morao sam nazad jer je vreme polaska ekipe nazad ka Kataniji. Instant ture uvek zbog utiska, načičkaju što više mesta, da se putniku ne učini da je prevaren ili da mu bude dosadno. Promiču naselja na samom vulkanu. Hrabri ljudi žive i grade a magma ih ponekada nagna da se spuste niže. Niko tu nije do kraja i zauvek bezbedan. Pozdravljamo svih 400 ugašenih i nekoliko aktivnih kratera. O mitologiji i različitim legendama ovog areala pročitajte na drugom mestu. Meni je dovoljno što sam se popeo gore, gde doduše i starije gospođe u papučama znaju da se zapute. Zastavica je postavljena. Za ocvalog putnika dovoljno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
