Pomorandže! Prvo što sam ugledala bio je beskrajni drvored pomorandži sa uzrelim voćkama carskog ukusa.
Ta, plodovima okićena stabla, odvela su nas u sirijsku prestonicu Damask, ili kako neki za njega kažu „najstariji velegrad kugle zemaljske“.
Dočekuje nas usnulo predgrađe, januarsko proleće, specifični miris orijenta, I topli pustinjski vetar.
Na trotoarima vri život. Pored užurbanih prolaznika i onih koji stoje, razgledaju ili šetaju, najprisutniji su nezaobilazni majstori trgovine.
Posao cveta na sve strane; od uzanih, jedva vidljivih, dućančića sa kolačima, bombonama, odećom i sitnicama, pa do onih, smeštenih ispred, pored, i ispod njih – koji prodaju upaljače, čarape, žilete, baterije…
Čini mi se da svi imaju istu robu i sumnjam da bilo šta prodaju. Oni očigledno ne razmišljaju o tome; zadovoljni, u međusobnom ćaskanju, posmatraju i osmatraju da bi povremeno, možda reda radi, povišenim glasom ponudili ime nekog artikla…
Okružena Turskom, Irakom, Izraelom, Libanom i Jordanom i sa izlazom na Sredozemno more – Sirija poseduje naftu, ima razvijeno stočarstvo i proizvodnju tekstila. Osobenost ove arapske zemlje je trgovina sa kojom se bave svi. Od 8 do 88 godina!
„ALI – sva lepota ove zemlje pada u senku kada budete posetili jedno od svetskih čuda – Omajad-džamiju“, kaže nam arapski vodič, Abdulahman.
No, prvo treba doživeti panoramu grada I zato uzanim putem autobusom se penjemo na brdo-vidikovac odakle se vidi ceo grad I brda koja ga okružuju. Smeštamo se za slobodan sto na „lebdećoj“ terasi restorana. Za susednim stolom sede dva Arapina; zamišljeni ili opušteni, razmene po neku reč gledajući u pustinju koja se spaja sa horizontom…
A, Damask ispod nas – kao na dlanu; gusto zbijene kuće, parkovi, moderni hoteli i staro jezgro sa lavirintom uzanih uličica. Sa nestrpljenjem isčekujem posetu džamiji Omajad. Jedno od svetskih čuda.
Krećemo u podne, nejaki sunčevi zraci prelivaju žućkasti mermer… No, da krenemo ispočetka.
Valid Prvi je pripadao najslavnijoj dinastiji kalifa Omajad dinastije o čijoj se moći i osvajačkim poduhvatima još uvek priča…
Pronicljiv i moćan, odavno je uočio da bi hrićanska crkva, Svetog Jovana, bila idealno mesto za spomenik islamu.
Uz malo diplomatije i mnogo novca – hrišćani mu ustupaju prostor i pravoslavna crkva prestaje da postoji. No, Valid je bio poštovalac tuđe vere.
Unutar velelepnog zdanja naredio je da se sagradi i kapela i u njoj pohrani glava Jovana Krstitelja. Kad je džamija bila u potpunosti završena vernici oba naroda ulazila su – na jedna vrata!
Kalif je bio izuzetno zaljubljen u umetnost i predavao joj se svim srcem.
Od rane mladosti je svirao, komponovao, pisao pesme; pod njegovom vladavinom Damask je bio najveća trgovačka i verska metropola.
Za ovaj grandiozni spomenik, ujedno i sopstveni hram – kalif je iz tadašnjeg Konstantinopolja, doveo preko hiljadu majstora i umetnika.
Iz polusrušenih rimskih gradova u Damask su donošeni najlepši stubovi i mermer. ‘Stabljike vinove loze’ – napravljene od čistog zlata – krasile su kružne lukove niša.
Džamiju je osvetljavalo preko 600 zlatnih lampi. Zidanje je trajalo deset godina. Kada su majstori završili, predali su kalifu račun koji je iznosio osamnaest tovara mazgi!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
