Dan kada je Beograd postao srpska prestonica: Zašto je Spasovdan poseban praznik u srpskoj tradiciji

Kako je objasnio Saša Srećković, etnolog, muzejski savetnik Etnografskog muzeja, u narodu postoji verovanje da je upravo Spasovdan najbolji dan za započinjanje novih poslova, gradnju kuće ili donošenje važnih odluka, jer sve što se tada započne prati napredak, spas i uspeh.

Srećković je istakao da Spasovdan ima posebno mesto i u srpskoj istoriji. Jedan od najznačajnijih pravnih akata srednjovekovne Srbije Proglašenje Dušanovog zakonika obnarodovan je upravo na ovaj praznik. Takođe, Spasovdan je i slava Beograd, čije je praznovanje započeo Stefan Lazarević 1403. godine, kada je Beograd prvi put postao srpska prestonica. Nakon duge komunističke zabrane, tradicionalna Spasovdanska litija obnovljena je 1992. godine.

Govoreći o korenima običaja, Srećković je ukazao da deo verovanja potiče još iz prethrišćanskog perioda. Prema etnološkim istraživanjima, stari Sloveni su u pojedinim obredima prinosili žrtve slovenskim božanstvima kako bi izmolili zaštitu, spas i sreću, a mnogi današnji narodni običaji i dalje čuvaju tragove tih drevnih verovanja.

On je podsetio i na stare narodne običaje koji se i danas ponegde čuvaju. Dan uoči praznika bere se leska, od čijih se grančica prave mali krstići. Oni se na Spasovdan postavljaju na njive, livade, bašte i krovove kuća kako bi dom i imanje bili zaštićeni od nepogoda i zlih sila.

Srećković je naveo i da se Spasovdan smatra velikim stočarskim praznikom. Tada se prvi put u godini okušava hrana od novog mleka sir, kajmak i mleko, a u mnogim krajevima Srbije postojao je običaj da se muškarci i momci ne briju i ne šišaju sve do Spasovdana.

Prema narodnom verovanju, na ovaj dan ne bi trebalo spavati tokom dana, jer se verovalo da bi čovek tako mogao da „prespava sreću”, ali i da će ga tokom godine mučiti glavobolja.

Kako je zaključio Saša Srećković, Spasovdan je praznik u kome su se vekovima preplitali hrišćanska vera, narodna tradicija i stara verovanja, zbog čega i danas zauzima posebno mesto u kulturi i duhovnosti srpskog naroda.