Staračka nagluvost ili presbiakuzija

Preko čula sluha prilagođavamo se spoljašnjoj sredini, učimo govor, razvijamo mišljenje, ostvarujemo komunikaciju. Ukoliko dođe do oštećenja čula sluha, što se ispoljava kao nagluvost ili gluvoća, jasno je koliko je to veliki hendikep za čoveka. Ovo je jedan od najčešćih zdravstvenih problema u svetu, odmah iza oboljenja kardiovaskularnog i lokomotornog sistema.

Nagluvost je gubitak sluha različitog intenziteta koji nastaje zbog poremećaja ili disfunkcije na nivou sprovodnog dela uva, spoljašnje i srednje uvo, i/ili oštećenja senzorineuralnog dela čula sluha – unutrašnje uvo (prijemne ćelije u unutrašnjem uvu), veza i puteva u centralnom nervnom sistemu.

Kao normalan sluh, prema kome je usvojena i internacionalna vrednost za prag sluha od 0 dB, poslužio je prosek minimalnih intrenziteta koje je čulo 1.000 studenata Harvardskog univerziteta, bez ikakvih smetnji sluha. Za normalan sluh se može smatrati i nešto slabija osetljivost do 20 dB. Osobe sa većim oštećenjem sluha i smetnjama u komunikaciji se nazivaju nagluvim. Gluvoća predstavlja pak potpuni gubitak zvučne percepcije .

Najčešći uzrok oštećenja sluha je degenerativno oštećenje čula sluha, slušnog živca, uzrokovano starenjem ili presbiakuzija. Radi se o fiziološkoj pojavi. Definiše se kao obostrano, simetrično, senzoneuralno oštećenje sluha koje je nepovratnog karaktera. Nešto češće se javlja kod muškaraca, ali je zastupljeno kod oba pola. Statistika kaže da jedna trećina osoba starijih od 65 godina i jedna polovina osoba starijih od 75 godina ima ovaj problem.

Manifestuje se oslabljenim sluhom i otežanim razumevanjem govora, posebno u uslovima buke. Često je praćeno zujanjem u ušima ili glavi. Javlja se već od pedesetih godina starosti. Danas u uslovima velike socijalne buke, buke kojom smo okruženi na radnom mestu, usled slušanja preglasne muzike, možemo da kažemo da oštećenja sluha nastaju sve ranije. Važna je i genetska predispozicija, jer često nalazimo da kod više članova jedne porodice postoji oštećenje sluha.

Sluh prvo bude oštećen na visokim tonovima, a zatim zahvata i niže tonove. Često se ovi pacijenti žale da ne čuju zvono na vratima, kucanje sata, telefonski poziv, ne razumeju govor na televiziji i radiju. Važne reči iz rečenice mogu biti izgubljene, pa se celo značenje razgovora ne može shvatiti. Starije osobe mogu dobro da čuju spor i čisti govor koji nije suviše glasan i sa kratkim rečenicama. Kada se podigne glas, u želji da im se pomogne, ove osobe kažu: „Ne viči, nisam gluv“.

Kod starijih osoba ovo predstavlja veliki problem jer su otežani socijalni kontakti, povlače se iz društvenog života i ponekad ispoljavaju znakove depresije. Često ne nalaze razumevanje kod članova porodice.

Oboljenje se dijagnostikuje otorinolarigološkim pregledom, merenjem sluha ili audiometrijom. U ORL bolnici „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ funkcioniše audiološka ambulanta, koja se bavi dijagnostikom i lečenjem poremećaja sluha i ravnoteže. Za sada jedini način pomoći pacijentima sa stračkom nagluvosti je ste da se odredi dobra slušna amplifikacija, to jest upotreba odogovarajućeg slušnog aparata. Slušni aparat nema uticaja na osnovnu bolest, ali omogućava dobru audiološku rehabilitaciju i uspostavljanje dobre audioverbalne komunikacije. Poželjno je da se s obzirom na to da je ovo oboljenje obostrano, koriste slušni aparati na oba uva jer se na taj način postiže bolji efekat slušanja i komunikacije.