Foto: Ground Picture on ShutterstockCentar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da 35 procenata odraslih u SAD-u ne spava koliko je potrebno. Ovo je više nego samo neprijatno, jer je spavanje manje od sedam sati svake noći povezano s većim rizikom od gojaznosti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, moždanog udara i čestih mentalnih tegoba, piše nypost.com.
Problem je posebno akutan među starijim ljudima, koji se često bore s poremećajima sna. Starijim odraslim osobama treba oko sedam do devet sati svake noći, kao i svim odraslim osobama.
No, prema Nacionalnom institutu za starenje, stariji ljudi obično idu ranije da spavaju i ustaju ranije nego što su to radili kad su bili mlađi.
Problemi sa spavanjem kod starijih osoba umeju da se pogoršaju zbog boli, bolesti ili upotreba određenih lekova.
Većina istraživanja problema sa spavanjem usmerena je na fizičke faktore i faktore ponašanja, iako je okolina podjednako uticajna, objasnio je dr Amir Baniasadi sa Hinda and Arthur Marcus instituta za istraživanje starenja u saopštenju za javnost.
Kako bi razumeli vezu između temperature u spavaćoj sobi i kvaliteta sna, Baniasadi i njegovi kolege iz Hebrew SeniorLife (pridruženog Harvard Medical School) prikupili su podatke o gotovo 11.000 pojedinačnih noći sna koje je doživelo 50 starijih osoba.
Koristeći nosive monitore spavanja i senzore za okolinu, istraživači su pratili trajanje sna, delotvornost i nemir tokom dužeg perioda u domovima učesnika.
Nalazi, objavljeni u časopisu Science of the Total Environment, otkrili su da je san najdelotvornije i najmirniji za starije odrasle osobe kada se noćne temperature okoline kreću od 20 do 25 stepeni.
Dodatno, istraživači su uočili opšti trend: pad efikasnosti sna od 5% do 10% kako se temperatura okoline povećala sa 25 na 30 stepeni.
„Ovi rezultati naglašavaju potencijal poboljšanja kvaliteta sna kod starijih osoba optimiziranjem kućnog toplog okruženja i naglašavanjem važnosti personalizovanih podešavanja temperature na osnovu individualnih potreba i okolnosti“, rekao je Baniasadi.
Individualne potrebe takođe su važan faktor jer je istraživanje takođe otkrilo značajne razlike među ispitanicima kada je u pitanju optimalna temperatura u spavaćoj sobi – drugim rečima, neki vole vruće, dok drugi više vole da bude hladno.
To je jedan od razloga zašto su mnogi parovi dopustili „razvod u snu“, spavajući u odvojenim krevetima – poput parova iz sitkoma iz 1960-ih – ili čak u odvojenim sobama.
„Postoje prednosti za neke partnere da spavaju odvojeno“, rekla je za CBS News dr Erin Flin-Evans, konsultantkinja Američke akademije za medicinu spavanja. „Studije pokazuju da kada jedan partner u krevetu ima poremećaj spavanja, to može negativno da se odrazi na drugu osobu koja spava.“
Nedavno istraživanje AASM-a pokazalo je da parovi koriste strategije kao što su čepići za uši, maske za oči, tihi alarmi i različiti rasporedi spavanja kako bi se međusobno prilagodili i osigurali dobar noćni odmor.
Ali, više od jedne trećine ispitanika u anketi preskočilo je sve ove privremene mere, odlučivši umesto toga da postavite zid između sebe i izvora svojih budnih nevolja: svog supružnika.
Ostali saveti za dobar noćni odmor uključuju izbegavanje kasnih obrka i pića, izbegavanje alkohola i ne pijenje kofeina kasno tokom dana.
Autori studije o sobnoj temperaturi planiraju da nastave ovu liniju istraživanja sa fokusom na potencijalni uticaj toplije klime na spavanje starijih osoba s niskim primanjima i razvijajući intervencije za optimizaciju okruženja spavanja za te ljude.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
