Izložbom „Šumovi mora“, čija je autorka dr Biljana Mitrović, a koja je otvorena u galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu posetiocima se otkriva prelepi i nepoznat svet mekušaca (školjki, puževa i glavonožaca), sa dna svetskih mora i okeana, iz Opšte zbirke mekušaca Prirodnjačkog muzeja.
Tokom vekova mekušceječovek koristio u različite svrhe: ljušture su inspirisale mnoge umetnike, koristili su ih u dekoraciji, kao ornamente i ukrase u arhitekturi, za izradu nakita i predmeta, u religijske svrhe, a mekani deo tela u ishrani.
Čovek je u priobalnim delovima i plitkim vodama prikupljao školjke da bi preživeo i koristio ih za ishranu, iako nisu uvek bile jestive. U različitim kulturama sveta (Amerike, Afrike, Evrope) otkriveno je rezbarenje školjki radi ukrašavanja i izrade nakita, a sa razvojem civilizacije školjke su se koristile kao moneta, u proizvodnji sedefa, bisera, nakita a danas i suvenira.
Mesta na kojima žive mekušci, morsko i okeansko dno, dostupno je samo roniocima i podvodnim istraživačkim misijama. Naučno je opisano preko 100.000 različitih vrsta mekušaca, mnogi od njih imaju ulogu predatora, a svi su plen. Mekušce odlikuju velika raznolikost veličine, telesne građe, boja, a zajednička karakteristika građe svih je što je mekano telo zaštićeno mineralnom ljušturom.
Kroz izložbu posetioci mogu da saznaju razlike između puževa,školjki i glavonožaca kao i njihovu raznovrsnost građe i oblika ljušture. Među puževima su poznati i posebno dekorativni: haliotisi (petrovo uho), prilepci, turban puževi, cipre (preslice), kacigaši (ljuštura u obliku šlema), bačvaši (ljuštura u obliku bačve), tritoni, mureksi, konusi i dr. Školjke imaju poseban značaj u prečišćavanju morskih voda, a među njima su poznati brojni oblici: gorko-slatki bademi (bittersweet), morsko korito, džinovske školjke (Tridacna gigas, koja može da naraste do dva metra sa težinom od 250 kilograma i koja se u nekim delovima sveta koristila kao sud za kupanje dece ili umivaonik), pine, biserne školjke, pekteni.
Pojedinih vrsta ima u izobilju, dok su neke vrste na ivici istrebljenja. Brojne školjke i puževi su jestivi, ali ima i otrovnih. Dok je većina u potpunosti bezopasna za čoveka, postoji i grupa sposobnih za nanošenje smrtonosnih uboda. Današnja naučna istraživanja mekušaca fokusiraju se uglavnom na one vrste koje mogu biti od finansijskog značaja.
Na izložbi će biti izloženo preko 200 vrsta puževa, školjki i glavonožaca od kojih su neki veličine i do pola metra, iz mora i okeana Indo-Pacifika, Atlantskog okeana, Sredozemnog mora, Severnog mora, sa Kariba, obala Australije, Novog Zelanda i drugih delova sveta.
Postoje brojne zanimljivosti u korišćenju puževa i školjki tokom istorije: od puževa – mureksa dobijala se purpurna boja (potiče od žlezdi ispod plašta) kojom su se bojile senatorske toge u Starom Rimu. Poznato je da se od školjke pinktada dobijaju sedef i biseri (biser se može naći u prirodi u jednoj od 20.000 školjki). Kinezi su2.000 godinep.n.e. trgovali cipreama koristeći je kao valutu, a ubod konusa može da bude smrtonosan i za čoveka. Teško je poverovati da se na glavi nautilusa nalaze par očiju i usni otvor okružen sa preko 90 ručica, a znamo da je postojao običaj mnogih kraljeva da su iz ljušture školjki ispijali piće tokom najsvečanijih događaja.
Na čuvenoj Botičelijevoj slici „Rođenje Venere„ je školjka pekten, koju zovu i jakobova kapica, i ona i danas ima veliki verski značaj hodočasnicima Svetog Jakoba koji svake svete godine dolaze na hodočašće u Santjago de Kampostela u Španiji, noseći uz sebe ovu školjku kao simbol.
Izložbu prati istoimena publikacija u koloru. Izložba će biti otvorena do polovine jula 2016. i biće obogaćena dodatnim programima u vidu kreativnih radionica za decu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
