Zašto su neke vrućine gore od drugih i šta je to termalni komfor – pojam koji se uopšte ne razmatra u domaćoj praksi

Danas sve češće govorimo o klimatskim promenama, njihovim uzrocima i posledicama, pažnju nam privlače ekstremne vremenske (ne)prilike, a većina nas je bar donekle upoznata sa pojmom „urbano ostrvo toplote“ o kom se sve češće piše, posebno u kontekstu velikih gradova poput Beograda.

Međutim, postoji još jedan pojam koji je posebno važan za sve nas koji živimo u gradskim sredinama, a da se zapravo o njemu (barem u široj javnosti) ne zna još uvek dovoljno. To je spoljašnji termalni komfor.

Termalni komfor je subjektivna kategorija – ali je nauka našla načina da je proceni

Postoji više naučnih definicija termalnog komfora, međutim najlakše ga možemo objasniti kao „stanje uma kojim se kojim se izražava (ne)zadovoljstvo termičkim okruženjem i procenjuje se subjektivnom ocenom“.

Kako se čovek oseća prilikom boravka u spoljašnjoj sredini ima itekako veliki uticaj na ekonomske aktivnosti i radne performanse zaposlenih, zdravlje opšte populacije, kvalitet života, uslove stanovanja…

Možda ovo na prvi pogled deluje kao previše subjektivan ili uopšten pojam, ali moramo imati u vidu da se čitava naučna disciplina (bioklimatologija), koja okuplja hiljade naučnika iz celoga sveta, decenijama bavila opsežnim ispitivanjima kako bi postavila standarde i utvrdila indekse kojim kvantitativno možemo izračunati termalni komfor.

Kada govorimo o klimi gradova, nekada mi deluje kao da se previše često vezujemo za vrednosti temperature vazduha. Klima gradova je mnogo složenija i njen uticaj na ljude ne možemo svoditi na samo jedan meteorološki parametar.

Termalni komfor je mnogo više od temperature vazduha. U zavisnosti od toga koji indeks koristimo za određivanje termalnog komfora (danas postoji čak oko 100 različitih indeksa), osim temperature vazduha, potrebni su nam i podaci o brzini vetra, vazdušnom pritisku, relativnoj vlažnosti vazduha, naponu vodene pare, oblačnosti, visina sunca, radijantnoj temperaturi (temperatura površina koje okružuju čoveka), itd.

Osim meteoroloških podataka, da bismo odredili termalni komfor potrebni su nam i podaci koji opisuju fiziološke parametre (telesne parametre) poput temperature kože, vlažnosti kože, telesne temperature, brzine kretanja čoveka, provodljivosti odeće…

Indeksi termalnog komfora nude ekvivalentne temperature koje uzimaju u obzir mnoštvo faktora – od vlažnosti i brzine vetra do odeće koju nosimo i brzine kojom se krećemo

U naučnoj zajednici trenutno je prepoznato nekoliko bioklimatskih indeksa koji su se pokazali kao posebno pogodni za ocenu termalnog komfora, a kao jedan od najčešće primenjivnih na teritoriji Evrope je Univerzalni termalni klimatski indeks (UTCI), koji se izražava u ekvivalentnoj temperaturi.

Podaci kao što su temperatura vazduha, vlažnost, brzina vetra, telesni parametri, parametri odeće… unose se u modele gde kao izlazne podatke dobijamo vrednosti indeksa koji opisuju termalni komfor i kako se dati uslovi manifestuju na naše zdravlje: da li postoji opasnost od dehidracije, kakvom termičkom stresu je izložen naš organizam, da li postoji opasnost od ozbiljnijih stanja poput nesvestice, toplotnog udara ili smrzavanja (ako govorimo o zimskom periodu).

Dalje, na termalni komfor direktno i indirektno utiču drugi i antropogeni faktori poput intenzivne urbanizacije, visoke gustine naseljenosti, nedostatka javnih i ostalih zelenih površina, zagađenja vazduha.

Progresivna modifikacija morfoloških karakteristika grada, odnosno širenje zona gde dominiraju veštački materijali poput stakla, čelika i betona nauštrb prirodnih materijala i površina, dovodi do akumulacije velike količine sunčeve energije, koja se potom emituje u spoljašnju sredinu. Svi ti faktori zajedno u kombinaciji doprinose formiranju onoga što nazivamo urbanim ostrvom toplote i pogoršavanju termalnog komfora na otvorenom koji je u našem regionu posebno nepovoljan tokom najtoplijih letnjih meseci (jul, avgust).

Termalni komfor gotovo se uopšte ne razmatra u domaćoj praksi prostornog planiranja

Ukoliko ste ikada otvorili neki prostorni ili urbanistički plan gradova u Srbiji, verovatno ste primetili da se klima predstavlja jednodimenzionalno, kao skup nekih vrednosti i parametara koje su tokom određenog vremena izmerene na određenom prostoru. Deskriptivno, bez duboke i detaljne analize na koji način ti parametri određuju kvalitet života u gradu.

U današnjem kontekstu kada posledice klimatskih promena gotovo svakodnevno osećamo na svojoj koži, planeri i urbanisti moraju promeniti pogled na mikroklimu gradova. Termalni komfor se gotovo uopšte ne razmatra u domaćoj praksi prostornog i urbanističkog planiranja, iako je nauka poslednjih godina i decenija itekako ukazala na njegovu neophodnost u održivom urbanom planiranju.

Analiza termalnog komfora na otvorenom mora postati sastavni deo planova koji određuju kako će naši gradovi i naselja izgledati u budućnosti, jer bez tog aspekta, ne znam da li je uopšte moguće prilagoditi se životu u sredini koja se tako brzo menja.

Mikroklimu i spoljašnji termalni komfor treba posmatrati kao važne planersko-urbanističke uslove prilikom planiranja gradova.

Primera radi, posebno kod planiranja zona lečilišta, odnosno delova grada gde se nalaze bolnice, porodilišta, klinčki centari, tj. objekti zdravstvene zaštite gde korisnici i zaposleni provode dosta vremena. Ukoliko se tome ne pristupi na adekvatan način, nepovoljan spoljašnji termalni komfor može usporiti oporavak pacijenata, ali i otežati rad medicinskom osoblju.

Sledeći primer su zone školskih i predškolskih objekata, gde deca i omladina takođe provode veliki deo dana, kao i njihovi nastavnici i vaspitači. Zatim slede zone stanovanja (posebno važno za zone gusto izgrađenih višespatnica koje se danas najčešće i grade).

Zamislite da ceo dan radite ili se školujete u delu grada koji odlikuje nepovoljan termalni komfor, a nakon napornog dana odlazite svom domu, koji se takođe nalazi na lokaciji sa nepovoljnim termalnim komforom. To znači da je vaše telo zapravo izloženo konstantnom toplotnom stresu kom mora iznova i iznova da se prilagođava. Ponekad telo ne može da izdrži takav fiziološki i metabolički napor, što i rezultuje većem broju smrtnih slučajeva tokom letnjih meseci kada je termalni komfor najnepovoljniji.

Takođe, s obzirom da je grad „živ organizam“ i njegova fizionomija se neprestano menja usled širenja grada, gubitka zelenih površina zarad izgradnje novih objekata, vrlo je verovatno da će se tokom vremena mikroklimatski uslovi lokacija menjati.

Samim tim menjaće se i termalni komfor i sve ukazuje na to da će on biti još nepovoljniji.

Rešenje za ove probleme leži u tzv. bioklimatskom planiranju gradova

Ako govorimo u kontekstu Srbije, ne možemo reći da je postojeća urbanistička praksa spremna da se uhvati u koštac sa posledicama izmenjenih klimatskih uslova u kojima se nalazimo.

Bujanje stambeno-komercijalnih zona sa minimalnim udelom zelenila, popločani otvoreni trgovi bez drveća i zasenčenja, te posečeni drvoredi doprinose tome da naši gradovi postaju sve nepovoljniji za život.

Prvi sledeći logičan korak je izmena paradigme: iz investitorskog urbanizma ka bioklimatskom planiranju grada. Neophodno je izraditi mape termalnog komfora za različite delove grada, indentifikovati najugroženije zone, te sprovesti urbanističke intervencije koje će ublažiti, posebno u letnjem periodu, ne samo termalni komfor, već i druge probleme koje prate ove pojave.

Tekst preuzet sa portala Klima101.rs

O autorki

Milica Lukić je istraživač saradnik na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njen naučni rad fokusiran je na polja zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i prostornog i urbanističkog planiranja.