Tihi otrov detinjstva: Nova teorija o porastu raka debelog creva kod mladih

Zemlje širom sveta, uključujući neke u Evropi i Okeaniji, beleže porast broja mladih odraslih osoba obolelih od raka debelog creva u poslednjim decenijama. Najizraženiji porasti zabeleženi su u Engleskoj, Novom Zelandu, Portoriku i Čileu.

Lekari su ranije ukazivali na gojaznost, konzumaciju brze hrane i fizičku neaktivnost kao moguće uzroke bolesti, ali novo istraživanje sugeriše da bi štetni sojevi uobičajene crevne bakterije E. coli mogli igrati ulogu, piše e Gardijan.

Profesor Ludmil Aleksandrov sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu rekao je:
„Mislimo da je u pitanju infekcija u ranom detinjstvu koja kasnije povećava rizik od razvoja kolorektalnog karcinoma.”

Kako bi razumeli ovaj trend, međunarodni tim predvođen Univerzitetom Kalifornije analizirao je DNK uzorke 981 tumora debelog creva iz 11 zemalja iz Severne i Južne Amerike, Azije i Evrope. Većina tumora je bila kod starijih osoba, ali je 132 bilo kod pacijenata sa rano razvijenim rakom debelog creva.

Naučnici su otkrili da su karakteristične genetske mutacije izazvane toksinom kolibaktinom, koji luče određeni štetni sojevi E. coli, bile tri puta češće u tumorima pacijenata mlađih od 40 godina nego kod onih starijih od 70. Te iste mutacije bile su učestalije u zemljama sa najvećom stopom ranog raka debelog creva. Studija je objavljena u časopisu Nature.

Veruje se da ove mutacije nastaju kada su deca izložena kolibaktinu pre 10. godine. Toksin oštećuje DNK ćelija u debelom crevu i može povećati rizik od raka pre 50. godine.

Zdravstveni podaci iz celog sveta pokazuju da se učestalost raka debelog creva kod osoba mlađih od 50 godina povećava u najmanje 27 zemalja, i da se udvostručava svakih deset godina već 20 godina. Ako se ovaj trend nastavi, rak debelog creva mogao bi postati glavni uzrok smrti od raka u toj starosnoj grupi do 2030. godine.

Studija ne dokazuje da kolibaktin direktno izaziva rak, ali ako štetni sojevi E. coli zaista imaju ulogu, postavlja se pitanje kako su nastali, kako dolazi do izloženosti kod dece i da li se probioticima može zameniti ova štetna bakterija. Aleksandrov kaže da oko 30 do 40% dece u SAD i Velikoj Britaniji ima E. coli sojeve koji proizvode kolibaktin.

Jedna od pretpostavki je da su štetni sojevi E. coli evoluirali tako što su proizvodnjom kolibaktina stekli prednost u crevima – iako toksin oštećuje DNK domaćina, može pomoći bakteriji da istisne druge mikroorganizme.
„Ovakav oblik mikrobnog hemijskog rata je čest u evoluciji – toksin pomaže da se oblikuje okruženje i eliminišu konkurenti,” kaže Aleksandrov.

Prema organizaciji Cancer Research UK, koja je finansirala istraživanje kroz program Cancer Grand Challenges, više od polovine slučajeva raka debelog creva može da se spreči:

četvrtina je povezana sa nedostatkom vlakana u ishrani,

13% sa konzumacijom prerađenog mesa,

11% sa gojaznošću,

6% sa alkoholom,

a 5% sa fizičkom neaktivnošću.

„Mnogi pacijenti sa ranim oblikom raka debelog creva izgleda da su u detinjstvu bili izloženi toksinu kolibaktinu, koji proizvode određeni sojevi E. coli,” rekao je dr Dejvid Skot, direktor programa Cancer Grand Challenges.
„Još uvek ne znamo tačno kako dolazi do te izloženosti, ali sumnjamo da kombinacija faktora – uključujući ishranu – igra ulogu tokom ključne faze razvoja crevne mikrobiote.”

„Ova studija je važan korak u razumevanju ranih karcinoma, ali nije konačna i biće potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdila direktna veza između kolibaktina i povećanog rizika od raka kod mlađih osoba. Ostali istraživački timovi već dublje proučavaju mikrobiom i druge faktore životne sredine koji bi mogli biti odgovorni za globalni porast bolesti,” zaključio je Skot.