prazna koncertna dvorana u vreme pandemijeFoto: EPA-EFE/ROBIN UTRECHT

Preko 10 miliona radnih mesta izgubljeno je tokom 2020. godine u kreativnim i industrijama kulture širom sveta kao rezultat pandemije kovida 19, navodi se u najnovijem izveštaju Unesco-a.

Povrh pandemije, rastuća digitalizacija kulturne produkcije dodatno doprinosi da je umetnicima sve teže da zarađuju za život, dodaje se u izveštaju, prenosi Gardijan.

Kovid je doveo do “nezapamćene krize u sektoru kulture”, upozorila je generalna direktorka Unesco-a Odri Azule.

“Širom sveta, muzeji, bioskopi, pozorišta i koncertne dvorane – mesta kreativnosti – zatvorili su svoja vrata. Ono što je već bilo teška situacija sada je za mnoge umetnike postalo neodrživo i ugrožava kreativni diverzitet”, dodaje ona.

Iako je sektor kulture i kreativnosti jedan od najbrže rastućih ekonomskih sektora u svetu, on je ujedno i jedan od najranjivijih i često je zanemaren kada se radi o javnim i privatnim investicijama, navodi se u izveštaju.

Ulaganja vlada u kreativne industrije su širom sveta bila u opadanju u godinama koje su prethodile pandemiji, a kovid je doveo do kolapsa prihoda i zaposlenja.

Iako su mnoge lokalne i nacionalne vlade nudile hitnu podršku kreativnim industrijama koje su pogođene restrikcijama u vreme pandemije, globalna bruto dodata vrednost u ovom sektoru je tokom 2020. godine opala za 750 milijardi dolara.

Unesco je zbog toga apelovao na vlade da usklade zaštitu rada umetnika i profesionalaca u oblasti kulture sa opštom radnom snagom i predložio uvođenje minimalne plate za kulturne delatnike, kao i veće penzije i isplate tokom bolovanja za frilensere.

“Čak i u zemljama u kojima postoje šeme za socijalnu bezbednost frilensera i samozaposlenih ljudi (koji čine veliki deo radne snage u kreativnoj ekonomiji), znatan udeo takvih radnika je ugrožen”, piše u izveštaju.

Kako se dodaje, sve rasprostranjenija digitalizacija i rad u digitalnom okruženju u vreme pandemije takođe imaju loš uticaj na umetnike koji ne mogu na taj način da obezbede prihode dovoljne za život.

Unesco upozorava da je neophodno da se reši problem koji je nastao zbog toga što se sve više kulturnih sadržaja prebacuje na onlajn striming platforme, zbog čega su umetnici manje plaćeni za svoj rad.

Prema rečima Ernesta Otonea, pomoćnika generalnog direktora za kulturu u Unesco-u, u vreme pandemije se pojavila paradoksalna situacija – potražnja ljudi za kulturnim sadržajima, kao i konzumacija ovih sadržaja, je porasla ali istovremeno su uslovi za rad onih koji tu umetnost i kulturu proizvode sve lošiji.

“Zbog toga moramo da osmislimo kako da izgradimo održivo i inkluzivno radno okruženje za profesionalce u oblasti kulture i umetnosti koji imaju veoma važnu ulogu u društvima širom sveta”, kaže on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.