Uobičajeni vitamin ima komplikovanu vezu sa rakom, upozoravaju stručnjaci

Ipak, ljudsko telo je mnogo složenije. I premalo i previše određenih vitamina ili minerala može biti povezano sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, ali tumačenje tih veza nije uvek jednostavno.

Jedan od vitamina o kojem se poslednjih godina mnogo govori jeste vitamin B12.

Dugo je važio za „dobrog momka” među vitaminima jer igra ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma. Kada ga nema dovoljno, simptomi se brzo osećaju — hronični umor, iscrpljenost i problemi sa koncentracijom među najčešćim su znacima nedostatka vitamina B12.

Međutim, novija istraživanja pokazuju da je priča o B12 mnogo komplikovanija nego što se ranije mislilo. Naučnici su primetili neobične veze između abnormalnih nivoa ovog vitamina i određenih vrsta raka, uključujući rak pluća, dojke, jednjaka i debelog creva, piše Science Alert.

Vitamin B12, poznat i kao kobalamin, neophodan je za život. Pomaže u stvaranju DNK, učestvuje u formiranju mijelina koji štiti nerve, važan je za sazrevanje crvenih krvnih zrnaca, ali i za procese povezane sa masnim i amino-kiselinama.

Pošto biljke ne proizvode vitamin B12, on se prirodno nalazi uglavnom u namirnicama životinjskog porekla. Zbog toga osobe koje se hrane isključivo biljno ili imaju problem sa apsorpcijom hranljivih materija često pate od njegovog nedostatka.

Upravo je njegova uloga u stvaranju i stabilizaciji DNK navela naučnike da istraže moguću povezanost sa rakom. Rak zapravo počinje oštećenjem DNK, a ozbiljan nedostatak vitamina B12 mogao bi indirektno da ometa procese kojima ćelije kopiraju i popravljaju genetski materijal.

Neka istraživanja zbog toga sugerišu da održavanje zdravog nivoa vitamina B12 može pomoći ćelijama da se zaštite od genetske nestabilnosti povezane sa razvojem raka.

Ali situacija postaje komplikovanija jer su druge studije pokazale vezu između veoma visokog nivoa vitamina B12 u krvi i, na primer, raka pluća.

Drugim rečima, i prenizak i previsok nivo vitamina B12 primećen je kod obolelih od raka u brojnim istraživanjima širom sveta.

Da li to znači da neuravnotežen unos vitamina B12 izaziva rak? Naučnici kažu — ne nužno. Zapravo, moguće je da je odnos obrnut.

Jedan od glavnih problema u istraživanjima jeste to što naučnici često mere dve različite stvari: koliko vitamina B12 ljudi unose i koliko ga zapravo cirkuliše u krvi.

To nije isto, jer na nivo B12 u krvi ne utiče samo ishrana, već i način na koji telo skladišti, koristi i transportuje vitamin.

Jetra skladišti velike količine vitamina B12, a pojedini karcinomi — naročito rak jetre ili agresivni oblici raka koji se šire kroz organizam — mogu poremetiti način na koji se vitamin čuva i oslobađa.

Neki tumori čak podstiču povećanu proizvodnju proteina koji prenose B12 kroz krvotok. Zbog toga povišen nivo vitamina B12 u krvi ponekad može biti posledica bolesti, a ne njen uzrok.

Istraživači još pokušavaju da razjasne šta zapravo znače povišeni nivoi ovog vitamina.

Studija iz 2026. godine, koja je obuhvatila više od 37.000 pacijenata sa rakom debelog creva, pokazala je da osobe sa veoma visokim nivoom vitamina B12 imaju lošije šanse za preživljavanje, ali nije dokazala direktnu uzročno-posledičnu vezu. Naučnici su sugerisali da bi vitamin B12 mogao biti biomarker agresivnije bolesti.

Pregled istraživanja iz 2022. godine zaključio je da i dalje ne postoje čvrsti dokazi da visok unos vitamina B12, njegovi povišeni nivoi ili suplementi direktno izazivaju rak, uprkos tome što se abnormalni nivoi često povezuju sa bolešću.

Još jedna analiza iz 2024. godine navela je da značaj povišenog B12 kod osoba kojima je već dijagnostikovan rak i dalje nije potpuno jasan i da je moguće da se radi o takozvanoj „obrnutoj uzročnosti” — odnosno da bolest utiče na nivo vitamina, a ne obrnuto.

Dodatnu konfuziju unelo je istraživanje sprovedeno u Vijetnamu na 3.758 pacijenata obolelih od raka. Naučnici su upoređivali unos vitamina B12 kod obolelih i gotovo 3.000 zdravih ljudi i otkrili takozvanu U-krivulju: povećan rizik od raka primećen je i kod osoba koje unose premalo i kod onih koje unose previše vitamina B12.

Ipak, i ta studija ima ograničenja. Kao i mnoga druga istraživanja, bila je posmatračka, što znači da može pokazati povezanost, ali ne i dokazati direktan uzrok. Takođe, oslanjala se na upitnike o ishrani, koji nisu uvek potpuno precizni.

Zanimljivo je i to da su čak i osobe sa „najvećim unosom” vitamina B12 unosile prosečno oko 2,97 mikrograma dnevno — što nije mnogo više od preporučenih 2,4 do 2,8 mikrograma dnevno.

Zbog svih ovih nedoslednosti naučnici i dalje pokušavaju da razumeju da li vitamin B12 doprinosi razvoju bolesti, da li je posledica bolesti ili možda i jedno i drugo.

Jedno je ipak jasno: kao i kod mnogih stvari u životu, problem može nastati i kada nečega ima premalo, ali i kada ga ima previše.

Zato stručnjaci poručuju da je najbolji pristup — balans.