Uspavano jezero na 1.213 metara

Na mestu gde je u prošlosti bila tresava, sa ševarom,trskom i samo mestimičnim vodenim površinama i gde je izvirala reka Vlasina, nastalo je Vlasinsko jezero.Reč je o velikoj vodenoj površini čija boja vode varira od sivo plave pored obale do zatvoreno plave na sredini jeze,sa zelenim priobalnim površinama što daje neobičan kolorit celom pejzažu.

Jezero se nalazi na teritoriji opštine Surdulica. Jezero koje se nalazi na nadmorskoj visini od 1.213 okružuju planine Gramada,Varedenik i Čemernik.

Površina akumulacije Vlasinskog jezera je 16,5 kvadratnih kiometara, a dubina jezera je na pojedinim mestima i 35 metara.U jezero se svakodnevno uliva dva kubika zdrave vode iz Vlasine, Vrle, Jerme, Božičke, Lisinske, Lubotenjske te reka Strvna i Čemernica, sa ukupno 110 pritoka čine sliv jezera.Ukupna zapremina vode je 165 miliona kubnih metara.

Vlasinsko jezero sa svojim vodenim potencijalom predstavlja glavnu „hranu“ za turbine Hidroeenergetskog sistema „Vlasina“ koji u elektroprivredi Srbije predstavlja onaj deo koji se koriste za „peglanje špiceva“. To praktično znači da se električna energija iz ovog sistema koristi u trenucima najveće potrošnje u zimskim danima. Sistem čine četiri hidro centrale „Vrla“.

Impresivno izgleda i Vlasinska brana, koja je podignuta u tesnacu na izlazu reke Vlasine iz Vlasinskog blata.Brana je gradjena tri godine od 1946. do 1949. godine.Punjenje jezerske akumulacije trajalo je punih pet godina, od 49. do 54. godine.Visina brane je 34,3 metra, dužina 239 metara,a širina u kruni 5,5 metara. Kanali kojima protiče voda sa okolnih reka i potoka, slivova Vlasine i Lisine,dugački su ukupno 60,3 kilometara.Samo kanal „Čemernik“, koji zahvata vodu sa Čemernice i kroz tunel je dovodi do brane, dug je 14,8 kilometara, kanal koji vodu reke Strme dovodi do jezera dugačak je 16,onaj sa Jerme 7,5 kilometara i sa Božice 22 kilometra.Voda iz Vlasinskog jezera ide tunelom dugim 2.144 metara pod pritiskom i pokreće turbine u prvoj od četiri hidroelektrane „Vrli 1“. Interesantno je da je prva od četiri hidrocentrale gradjena 1948. godine u vreme Inforbiroa, zbog čega je smeštena u unutrašnjoj planine Čemernik. Trubine za ovu hidrocentralu proizveo je „Rade Končar“ u Zagrebu.

Danas Vlasina predstavlja još uvek nedovoljno eksploatisani turistički potencijal Srbije.Ribolovni turizam, berba borovnica,šumskh jagoda, lekovitog bilja mogli bi da budu atraktivni programi još uvek nepostojeće ponude.Vlasinu koriste sportisti za visinske pripreme,a deo istorije Vlasine svakako je atletska legneda Dane Korica koji je bio i prvi promoter turističkih potencijala davnih sedamdesetih godina. U pohod na zlato sa Vlasine su na Olimpijske igre otišao je kanuista Matija Ljubek. Danas su vlasti u Surdulice rešene da uvdeu urbanistički red, da spreče divlju gradnju, zbog čega je nekoliko nelegalnih vikend kuća srušeno. Sada je u planu kako navodi pedsednik opštine Surdulica Novica Tončev, izgradnja sanitarnog prstena, kako bi se sprečilo izlivanje fekalnih voda u jezero.

Čudesna priroda Vlasine samo u jednom danu može da okrene sva četiri godišnja doba. Amur je zaštitni znak ribolovačkih priča sa jezera. Voda u jezeru je hladna i retko prelazi 20 stepeni, zbog čega je rizična za kupanje pa su i česti slučajevi davljenja.Nema godine da jezero ne odnese neku žrtvu neopreznog plivanja u hladnoj vodi. Tek završeno „Vlasinsko leto“, još jednom je skrenulo pažnju na neiskorišćene potencijale, ali pokazalo da su neophodna velika ulaganja u infrastrukturu pre svega i hotelske smeštaje, žičare, sportske terene. Vlasina čeka investitore i veći broj turista. No, oni koji ovde sada borave kažu da im je i ovako lepo, bez vreve i svega što prati masovni turizam, koji ume da komercijalom nanase štetu ritmu prirodnih dogadjanja.