Dejan Lekić: Skoro million i po građana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše 1foto FoNet Milica Vučković

„Nešto manje od milion i po građana ne zna u realnom vremenu kakav vazduh udiše. Reč je o stanovnicima mesta sa preko 50 hiljada stanovnika u kojima nema takozvanog automatskog merenja kvaliteta vazduha, već se ono vrši manuelno ili se uopšte ne vrši“, kaže za CINS nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine Dejan Lekić.

Zašto neki građani ne znaju kakav vazduh dišu, zbog čega sa zakašnjenjem dobijamo podatke o zagađenosti vazduha i šta su posledice lošeg monitoringa, otkriva u razgovoru za CINS Dejan Lekić.

„Ono što se često zanemaruje kod zagađenja vazduha jeste trajanje prekoračenja dozvoljenih vrednosti odnosno koliko dugo su građani izloženi zagađenju. Iako se u pojedinim mestima to trajanje smanjuje, u drugim se dramatično povećava. Primera radi, u Valjevu je broj dana sa prekoračenjima porastao sa 122 na 152. Praktično mesec dana duže su građani Valjeva bili izloženi zagađenjima iznad dozvoljenih vrednosti. Od 24 mesta na kojima se merilo zagađenje PM10 česticama tokom 2021. godine, na čak 14 je došlo do dužeg trajanja prekoračenja. Takođe, na mestima gde su merne stanice ponovo ili prvi put uspostavljene (Novi Pazar, Pirot, Smederevo – Radinac) po pravilu beležimo prekoračenje zagađenja“, objašnjava Lekić.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pristupnim pregovorima za EU piše da bi Srbija trebalo da prilagodi svoj indeks evropskom, kako bi slika kvaliteta vazduha bila realnija.

„Evropski indeks kvaliteta vazduha koristi srednje vrednosti za PM čestice u protekla 24 časa. To znači da recimo građanin u Evropskoj uniji svakog sata zna koliko je u proteklih 24 časa vazduh koji udiše u proseku bio zagađen. U Srbiji, Agencija za zaštitu životne sredine i Beoeko, sajt Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, koriste srednje satne vrednosti, odnosno građanin može da vidi koliko je zagađenje samo u tom trenutku. Na taj način zagađenje može da bude ekstremno u jednom satu, u sledećem zagađenje može da bude manje, a u trećem da ga uopšte nema. I vi kad pogledate aplikaciju, vi zapravo ne znate šta se dešavalo pre 2-3 sata. Vidite sad je zeleno, nema zagađenja, jer je na primer dunuo neki vetar, ali zapravo ste bili izloženi zagađenju u poslednja 24 sata“, kaže Lekić u razgovoru za CINS.

Lekić navodi da bi i građani mogli da mere zagađenje vazduha kod svoje kuće.

„Pored državnog monitoringa postoji i takozvani građanski. Građani stavljaju na svoje prozore male uređaje veličine kutije šibica ili malo veće koji onda skupljaju podatke o zagađenosti vazduha. Ti podaci se zatim kroz Internet mrežu prenose do nekog servera i onda svi mogu da ih vide. Ako se uporede podaci iz državnog i ovog građanskog monitoringa, dolazimo do podataka da je u onim gradovima gde se ne meri kvalitet vazduha on veoma zagađen. Uostalom i Evropska agencija za životnu sredinu u svojim poslednjim izveštajima smešta Srbiju na sam vrh liste država sa najzagađenijim vazduhom u Evropi, zajedno sa Severnom Makedonijom, Turskom i Bosnom i Hercegovinom“, objasnio je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.