Vučelić za osvajanje Dubrovnika, Ćosić protiv

Preuzeta je iz „Piščevih zapisa: (1981-1991) Dobrice Ćosića (Beograd, 2002), a aktuelizovalo ju je hapšenje ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića (o čemu ste ovde prekjuče doneli tekst Dane Drašković). Reč je o Miloradu Vučeliću koji se tu nedavno pohvalio Milomiru Mariću (TV Hepi: Ćirilica) da je Slobodana Miloševića upoznao kada ga je kod njega poveo predsednik Vlade SAO Hercegovine Božidar Vučurević. U toj je vladi – ako se zaboravilo – Vučelić vršio funkciju ministra informisanja (mada neki svedoče i da je bio šef diplomatije te čuvene države). Kako god, ministar je bio, a na Vučurevićevog ministra odnosi se Ćosićev zapis od 1. oktobra 1991:

„Milorad Vučelić mi javlja da će večeras ili sutra piti kafu na Stradunu, Dubrovniku, koji su opkolili Crnogorci, i Užički korpus. Porušili su hotel na Lapadu, i istočno od Dubrovnika u onim čarobnim mestima televizijski toranj, benzinske pumpe… Milorad klikće! Uzbuđuje ga i uzvisuje crnogorska hrabrost. Takvo osećanje izražavaju i lekari Crnogorci.

Nije li ta crnogorska taština jedan od osnovnih pokretača i energija njihove hrabrosti? Nije li takva taština osnovna antropološka odlika Crnogoraca, nastala u njihovom zatvorenom društvu? Kako ne uviđaju kolike opasnosti donosi ova pobeda? I da li osvajanje Dubrovnika može biti pobeda? Ne može! Dubrovnik nije hrvatski, već turistički grad; on je grad svih turista sveta koji su ga videli. Antiustaštvo jeste motiv srpskog rata sa Hrvatima. Odbrana od genocida. Ali taj rat je nerazuman i beznadežan. Napadom na Dubrovnik, Srbi za svet postaju varvari. Ruše najlepši grad na obema obalama Jadranskog mora. Svi turisti sveta danas su protiv Srba. I istoričari, pisci, slikari. Rušenje Dubrovnika, ako je to istina, neće Crnogorcima biti oprošteno…“

Dragan Simić, Novi Beograd