Sporan pravilnik RFZO za lečenje dijabetičara

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

U ovom dopisu oni su naveli da žele da razgovaraju o tome zašto osobe sa dijagnozom dijabetes tip 1 nemaju doživotno pravo na 150 traka mesečno, kao i zašto prava svih korisnika zdravstvenog osiguranja nisu ravnopravna vojnim osiguranicima…

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) objašnjavaju za Danas da je pravilnikom predviđeno se osiguranim licima obolelim od dijabetesa, a koja se leče injekcijama insulina ili insulinskom pumpom, uzrasta do 26 godina života i trudnica obezbeđuje (prema broju dnevnih doza insulina) do 150 komada traka mesečno i do 150 lanceta, ili do 30 umetaka za automatsku lancetu mesečno i osiguranim licima obolelim od D. Mellitus preko 26 godina života koja su na intenziviranoj konvencionalnoj terapiji (četiri i više doza dnevno) ili na terapiji insulinskom pumpom, 50 traka mesečno.

Predsednica Saveza, Latinka Milojević pita da li to znači da se nakon 26. godine svi pacijenti sa dijabetesom izleče. Posebno naglašava nepravdu što civilni korisnici zdravstvenog osiguranja nemaju, poput vojnih osiguranika, jednak pristup medicinskim sredstvima.

– RFZO je jedan, budžet za dijabetes je jedan, pa zašto onda svi osiguranici ne bi imali isti tretman? Nismo do sada dobili nijedan odgovor na naša pitanja. Posebno je bitno pitanje iglica za penove koje na tenderima koštaju pet dinara, ali država ih nabavlja po 16. Zašto RFZO privatnim apotekama refundira nabavke, a državne imaju problem? Gde ide razlika u ceni – kaže za Danas Latinka Milojević.

U RFZO kažu da pravo na test trake ostvaruju oboleli koji su na intenziviranoj konvencionalnoj terapiji insulinom, bez obzira na tip šećerne bolesti, u količini od 50 traka mesečno, na osnovu mišljenja lekara.

Na pitanje zašto svi insulin zavisni dijabetičari nemaju pravo na određen broj traka kao što je to slučaj sa vojnim osiguranicima, RFZO navodi da je obim i sadržaj prava osiguranih lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, propisan Zakonom o zdravstvenom osiguranju i podzakonskim aktima donetim za njegovo sprovođenje.

Savez kao bitno pitanje ističe i to što je Upravi za javne nabavke omogućeno da tenderom državne apoteke nabavljaju „najnekvalitetnije kineske insulinske igle koje RFZO plaća po ceni najkvalitetnijih odgovarajućih za postojeće penove“, a u RFZO ističu da igle za pen špric nabavljaju same zdravstvene ustanove koje mogu da nabavljaju samo ona medicinska sredstva koja su upisana u Registar medicinskih sredstava, a koji vodi Agencija za lekove i medicinska sredstva čime se garantuje ispravnosti i bezbednost upotrebe.

– Na osnovu toga, apoteke su onemogućene da naprave takvu tehničku specifikaciju kojom će propisati neke diskriminatorske uslove, koji kvalitet opisuju, a za isti ne postoje validni podaci akreditovanih laboratorija kojima se utvrđuje razlika u kvalitetu – navodi se u RFZO.

O hiperbaričnom lečenju

Savez traži odgovor i o uslovima hiperbaričnog lečenja koje se ostvaruje samo sa izveštajem određenih lekara sa tercijarnog nivoa. Iz RFZO napominju da nijednim podzakonskim aktom pre 2. oktobra 2015. kada je stupio na snagu Pravilnik o načinu, postupku i indikacijama za upućivanje osiguranih lica na lečenje hiperbaričnom oksigenacijom, „nije bio normativno uređen postupak upućivanja osiguranih lica na lečenje hiperbaričnom oksigenacijom na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja“.