Bogatiji lakše do studija

Predstavljajući rezultate, Jasminka Čekić Marković, iz Centra za obrazovne politike, rekla je da najveći broj akademaca studira u Beogradu i Novom Sadu, a svega 28 odsto van tih univerzitetskih centara.

Kako je navela, studenti visokoobrazovanih i roditelja čije zanimanje spada u grupu nemanuelnih u većem procentu studiraju u Beogradu i Novom Sadu, od dece čiji roditelji nemaju završen fakultet i bave se manuelnim zanimanjima. Deca roditelja iz prve grupe češće upisuju društvene nauke, ekonomiju i pravo, dok se oni se čiji roditelji bave manuelnim zanimanjima radije opredeljuju za studijske programe iz obrazovanja, poljoprivrede, mašinstva i elektrotehnike. Studentkinja ima više u društvenim naukama, medicini i obrazovanju, a studenti su značajno zastupljeni u inženjerskim naukama. Na osnovnim studijama nešto je više žena nego muškaraca, a sa povećanjem nivoa studija raste broj studentkinja.

Prema podacima istraživanja, velika većina studenata finansijski zavisi od roditelja tokom studija, dok pet odsto sami sebe izdržavaju. Zaposleno je manje od 25 odsto studenata, a češće rade oni iz bogatijih porodica, ne da bi se izdržavali već da bi stekli radno iskustvo. Samo trećina radi posao vezan za zanimanje za koje se školuje. Svaki deseti anketirani rekao je da nema nikakvih finansijskih poteškoća, dok isti procenat tvrdi suprotno. Gotovo polovina studenata živi sa roditeljima, 25 odsto sa drugim osobama, a petina sami.

Među populacijom koja pohađa visoko obrazovanje, 4,2 odsto su studenti roditelji koji su nezadovoljni uslovima studiranja, kao i studenti sa hendikepom.

Istraživanje je pokazalo i da su studenti najzadovoljniji odnosom zaposlenih u nastavi, neuporedivo manje ponašanjem administracije na fakultetima i visokim školama, a najmanje organizacijom kurseva i nemogućnošću izbora većeg broja kurseva. Akademci imaju primedbe i na kvalitet predavanja, dok je, po njihovom mišljenju, opremljenost fakulteta natprosečna. Zanimljivo je da je samo dva odsto studenata imalo iskustvo sa privremenim studiranjem u inostranstvu, po čemu je Srbija na dnu lestvice među 27 evropskih zemalja u kojima je ovo istraživanje sprovedeno.

Istraživanje Eurostudent je rađeno u okviru projekta „Ka održivom i jednakopravnom finansiranju visokog obrazovanja u Srbiji, Crnoj Gori i BiH“, čiji je cilj da doprinese efikasnijem, efektivnijem i jednakopravnijem sistemu finansiranja visokog obrazovanja u ove tri zemlje.

V. Andrić

Af:

I materijalni status kriterijum za školarinu

– Socioekonomski status studenata trebalo bi da bude jedan od parametara pri utvrđivanju visine školarine koju će oni plaćati, izjavio je juče ministar prosvete Srđan Verbić, na predstavljanju rezultata projekta “ Ka održivom i jednakopravnom finansiranju visokog obrazovanja u BiH, Srbiji i Crnoj Gori“.

– Da bi sistem finansiranja bio pravedan ne bi trebalo da zadržimo binarni model, da nekome bude plaćeno sve iz budžeta, a nekome ništa. Srbiji je potreban linearni sistem finansiranja visokog obrazovanja, na osnovu koga će student zasluživati udeo iz budžeta prema uloženom trudu, pokazanim rezultatima i socijalnom statusu – rekao je Verbić. On je dodao da radne grupe za izradu nacrta novog zakona o visokom obrazovanju broje više od sto ljudi, da „najteže ide u grupi koja se bavi finansiranjem“, te da „još nije postignuta saglasnost oko modela finansiranja“.

GLOSE:

* Studentkinja ima više u društvenim naukama, medicini i obrazovanju, a studenti su značajno zastupljeni u inženjerskim naukama

* Gotovo polovina studenata živi sa roditeljima, 25 odsto sa drugim osobama, a petina sami