Jugoslavija je ušla u legendu

Da glavnog povoda svečane akademije povodom Dana republike, pomenute Jugoslavije, odavno nema, moglo se primetiti to jutro, u subotu pre podne, ispred Kuće cveća, kada su iz „Kompasovog“ autobusa ljubljanskih tablica počeli da ispadaju veseli mladi Slovenci s fotoapartima, i hrle kroz kapiju ka večnom konačištu Josipa Broza Tita, dok je delegacija Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi i Jugoslaviji polagala venac na maršalov grob.

– Oni su prvi napustili tu Jugoslaviju, a vidi ih sad – primetio je stari Veljko gledajući Slovence zagrljene u pozi za fotografisanje sa spomenikom druga Tita u prirodnoj veličini.

Pošto su položili venac i upisali se u knjigu utisaka – čelnici Društva za istinu o NOB i posetioci uglavnom poznih godina, napunili su salu Muzeja istorije Jugoslavije, gde je sem one jugoslovenske trobojke, na bini bio zalepljen veliki natpis: Republiko zdravo.

General Oro, predsednik Društva, pozdravio je najpre rodbinu i potomke vodećih revolucionara i državnika koji su stvarali Jugoslaviju, a posebno Titove unuke Zlaticu i Josipa Jošku Broza. Njih dvoje su sedeli u prvom redu, odmah pored retkih visokih zvaničnika koji su se odazvali pozivu na skup – ambasadora Crne Gore Igora Jovovića i funkcionerke Skupštine Beograda Radmile Hrustanović.

– Mi ne slavimo, nego obeležavamo ovaj datum, jer se mrtvacu godine ne broje, budući da smo verna družina koja čuva uspomenu na slavno, veliko doba i nastoji da tu istinu sačuva od starih i novih laži što je neprekidno blate i saleću, rekao je književnik Goran Babić, potpredsednik Društva, obraćajući se skupu. „Kad od nekog događaja prođe 65 godina, a taj događaj se i dalje kolektivno i na javnom mestu proslavlja, svakome je jasno da je reč o nečemu što se uputilo u legendu. Tragične devedesete uništile su i tu zemlju i njen praznik, ali se istorija nije vratila natrag i ni na jednom deliću nekadašnje zajedničke države po njenom raspadu nije proglašena, odnosno uspostavljana, monarhija. Republike su ostale iako je njihov datum rođenje službeno zaboravljen u svakoj od njih“ – rekao je Babić.

Sledio je kulturno-umetnički program – „Kohunj planinom“ i splet partizanskih pesama, potom je prvakinja Narodnog pozorišta Ksenija Jovanović odrecitovala „Stojanku majku Knežopoljku“ Skendera Kulenovića, a prvak Šabačkog teatra Petar Lazić „Kadinjaču“, Slavka Vukosavljevića.

– Pao je 14. kilometar, al’ nikad neće Kadinjača – prošaputala je sala, skoro unisono, poslednji stih poeme, pa se skup preselio na koktel u hol Muzeja. U vitrinama majice, šolje, olovke i privesci sa likom Tita, ogrlica sa istrgnutim tipkama kompjuterske tastature na kojoj piše SFRJ… Suveniri koje mahom kupuju Slovenci. Organizatori su objašnjavali da su na skup pozvali i predsednika Srbije, premijera, kao i članove Vlade, ali se niko nije odazvao.

– Ministar spoljnih poslova se javio da ne može doći, ministar odbrane se zahvalio na pozivu… Ali iz kabineta predsednika Tadića i ostalih ministara nije stiglo nikakvo opravdanje – rekli su nam.

Josip Joška Broz, pozdravljao se sa prisutnima.

– Ljudi se sve više sećaju Jugoslavije, jer vide da je to bilo jedno pravo vreme, gde je svaki čovek imao svoje dostojanstvo. Mislim da će polako i saradnja među republikama da se obnovi. Vidim da je u mnogo čemu počela. Ako kažem da smo u Šehovićima na proslavu dana oslobođenja BiH došlo 200 muslimana koji su peške išli iz Tuzle, to je, biće, povratak nekog novog druženja i bratstva jedinstva – objasnio je Joška za Danas. On se spremao za kongres svoje Komunističke partije, čiji je predsednik, u nedelju.

– Tokom sledeće sedmice predaćemo 11.000 potpisa za registraciju tako da ćemo biti jedina registrovana komunistička partija u Srbiji. Ostale komunističke partije koje neregistrovane postoje jesu sekte, čiji lideri pokušavaju da prave udruženja koja se ne razlikuku od ribolovačkih. Imamo veze sa svim bivšim republikama i sve leve snage će se ujediniti na teritoriji SFRJ. To je jedini način da ekonomski opstanemo – kazao nam je Broz, a okupljeni okolo su odobravali.

General Oro je sa saborcima pričao: „Jugoslavija živi, ali ne kao država. Nema zajedničkog krova, koji je srušen, i prvo i osnovno je uspostaviti odnose. Sviđaju nam se susreti Tadića i Josipovića, jedino nam se ne sviđa jedna reč: Ovo nije bratstvo i jedinstvo, nego interes“.

Dražina komandna odgovornost

– Rehabilitacija Draže Mihailovića je farsa. Ako u Hagu sude po komandnoj odgovornosti, samo slike na kojima se vidi da su četmici klali, da su sarađivali sa Nemcima, dovoljne su da i Mihailović treba da bude osuđen – kaže Josip Broz povodom procesa za rehabiltaciju vođe Ravnogorskog pokreta. „Naličje srpskog naroda u Drugom svetskom ratu bili su četnici i Draža, žalosno je što se slobodarska Srbija danas posle 65 godina poziva na naličje, i hoće da traži nadahnuće u naličju. Pa nađite mi nekog ko traži nadahnuće u Vuku Brankoviću“- kaže Svetoza Oro.