Republički fond za zdravstveno osiguranje nije pred bankrotom, iako je činjenica da RFZO raspolaže sa 400 miliona evra manje nego 2008. Takođe, te godine je 2,1 milion ljudi u Srbiji bio prijavljen na zdravstveno osiguranje kao zaposlen. Poslodavci su za većinu plaćali zdravstveno osiguranje, dok je danas 1,6 miliona zaposleno i za veliki broj njih poslodavci ne uplaćuju zdravstveno – kaže za Danas Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Prethodni direktor RFZO isticao je da je zdravstveni fond pred bankrotstvom. Međutim, vi kažete drugačije. Kakvo ste stanje zatekli kada ste stupili na čelo RFZO?
– Kao što znate, RFZO se finansira od doprinosa koje mi kao osiguranici sami uplatimo. Kada sam pre dve nedelje imenovan za direktora Fonda, dugovi za lekove na recept apotekarskim ustanovama iznosili su 5,9 milijardi dinara. U međuvremenu je uplaćeno 1,2 milijarde. U ovoj godini se iz doprinosa za zdravstveno osiguranje očekuje 160 milijardi dinara, još 62,5 milijardi iz transfera od organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, jedna milijarda iz budžeta, a od ostalih prihoda 4,6 milijardi, što sve zajedno čini 228,34 milijarde dinara planiranih prihoda Fonda u 2013. godini. Na računu Fonda, koji svakodnevno možete kontrolisati, danas se nalaze 4,4 milijarde dinara.
Kolika su dugovanja prema Fondu? Ko su dužnici i na koji način naterati neplatiše da izmire dugove?
– RFZO-u se, prema podacima Poreske uprave, koja je nadležna za kontrolu, prikupljanje i naplatu poreza i doprinosa, duguje 85 milijardi dinara po osnovu neplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje, što je značajno manje od sredstava koja se mogu naplatiti, s obzirom na to da zakon oslobađa uplatu doprinosa pravnih lica koja su u stečaju, likvidaciji ili restrukturiranju. To su velika sredstva, budući da je, primera radi, budžet za plate svih zaposlenih u zdravstvu 98,8 milijardi dinara. Pitanje mehanizama bolje naplate jeste jako bitno, i nadamo se da će se u budućem periodu povećati kontrola od PU u tome da li su doprinosi plaćeni, ali i da će se povećati disciplina samih poslodavaca da izmiruju svoje zakonske obaveze. Za 122 pravna subjekta u restrukturiranju, u kojima je zaposleno 16.462, Fondu je po osnovu zdravstvenog osiguranja uplaćeno 229 miliona dinara.
Koliko, sa druge strane, Fond duguje, i kome?
– Fond u ovom trenutku duguje apotekarskim ustanovama za lekove na recept 4,94 milijarde dinara, i to su obaveze iz novembra i decembra 2012. godine. Za lekove, sanitetski i potrošni materijal u zdravstvenim ustanovama plaćamo redovno, dakle mesec za mesec.
Istakli ste da vam je cilj da svi građani Srbije budu osigurani, kao i da će se to desiti u naredne četiri godine. Koliko je to realno? Na koji način nameravate da ostvarite ove planove?
– Upravo tako. Naš cilj je da svi građani Srbije budu osigurani i to će se desiti u naredne četiri godine. Obavezno osiguranje ostaje naš glavni vid zdravstvenog osiguranja. Naravno, da bi se to i sprovelo u praksi, treba vremena i mnogo kreativnog rada. Verujem u oporavak privrede, verujem u novo zapošljavanje, verujem u bolje dane Srbije. Oduševljen sam dolaskom simpatičnog i šarmantnog šeika Muhameda bin Zajeda, jer on šalje poruku svim potencijalnim investitorima iz celog sveta: ovo je dobra zemlja za investiranje. Mi ćemo ovde da ulažemo, ulažite i vi. Tako se stvaraju uslovi za plaćanje doprinosa svih i za osiguranje celokupnog stanovništva, nikako administrativnim odlukama.
Pomenuli ste i uključivanje privatnog sektora u sistem zdravstvenog osiguranja. Na koji način bi se to realizovalo i da li su privatnici spremni za ovaj korak?
– U planu je izrada studije o mogućnostima uključivanja privatne prakse u postojeći sistem osiguranja, a već sada ima dosta privatnika koji imaju ugovore sa RFZO. Od početka godine u više od 500 apoteka u Beogradu i Srbiji možete podići lekove na recept. To je deo izjednačavanja državnog i privatnog zdravstva koje je, nema sumnje, i te kako poboljšalo kvalitet zdravstvene zaštite naših osiguranika.
Liste čekanja
Liste čekanja su dugogodišnji problem u Srbiji, ali ste i za njega najavili brzo rešenje.
– Za sve preglede i intervencije na koje se u nekoj zdravstvenoj ustanovi čeka duže od 15, a najviše 30 dana, biće formirane liste čekanja. Za postojeće liste čekanja za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u planu je izrada novog softvera, koji će u ovu oblast konačno uvesti red. Naravno, i to je veliki posao, za koji je neophodan timski rad. Uostalom, svakoj novoj vladi daje se 100 dana da sagleda situaciju i predoči svoje mere. Ja sebi dajem samo 50 dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
