Efekat Fijata osetiće se od 2013.

– Teško je prognozirati koje efekte će kod nas imati drugi udar ekonomske krize, a to potvrđuju i dešavanja poslednjih meseci u Americi i evrozoni. Ono što je bio problem na počtku krize, pre dve godine, rast stope nezaposlenosti koja je u međuvremenu dostigla 22 procenta, nelikvidnost naše privrede, povremene velike oscilacije kursa – i dalje će biti problem. Pored toga, možemo da očkujemo, da se kriza u Italiji efektuira kroz manju tražnju naših proizvoda, jer je ta zemlja uz Nemačku i Austriju, jedan od najznačajnijih partnera srpske privrede. Sa druge strane, moguće je da će zbog krize u nekim zemljama njihove banke smanjiti svoj obim izloženosti na srpskom tržištu. Za sada nema naznaka da će do toga doći, a u prilog tome idu i cifre koje pokazuju da nema smanjenog obima kreditiranja. Ono što moramo da obezbedimo u dogovoru sa bankama, jer su gotovo sve strane i privatne, jeste da nivo plasmana u narednoj godini ne smanjuju, kako bi se anulirao efekat usporavanja evropske privrede koji se odmah reflektuje na naše izvozne indikatore – kaže u razgovoru za Danas ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

– Budžetskim intervencijama kriza bi mogla bar malo da se ublaži kada taj izvor ne bi bio ograničn. Da li neke druge mere stoje na raspolaganju?

– Budžet jeste ograničn ne samo zbog aranžmana sa MMF-om, već i zbog Zakona o fiskalnoj odgovornosti koji limitira deficit na maksimalnih 4,5 odsto BDP-a. Činjenica je da je program koji je Vlada sprovodila u prethodne tri godine dao puni efekat, a to je potvrdio i MMF koji je ocenio da se tim merama duguje najmanje polovina bruto rasta u prošloj godini. Veliki deo privrede preživeo je zahvaljujući subvencionisanim kreditima za likvidnost, i zato se zalažem da se isti programi nastavi i u sledećoj godini.

– Koji su programi presudni?

– Videćemo koliko je moguće da se održi podrška industriji vagona i šinskih vozila, kao i domaćoj proizvodnji autobusa, jer za sebe vezuju veliki broj malih i srednjih preduzeća. Takođe sam razgovarao sa Ministarstvom finansija o mogućnostima da se pronađe deo novca za to, a ukoliko to ne bude moglo kroz budžet, ne vidim drugi način osim da se smanji obavezna rezerva i tako oslobođena sredstva plasiraju u privredu, pre svega u investicione programe i izvozne kompanije. To je jedini preostali način da se likvidnost upumpa u sistem.

– To znači da banke nisu spremne ili nemaju mogućnosti da plasiraju veći novac u privredu?

– I one u ovim uslovima, detaljnije nego pre dve godine, analiziraju svaki plasman, a sa druge strane, imaju na raspolaganju manje para iz krosborder pozajmica od svojih matica. Zbog procene rizika, većina programa koje mogu da podrže, imaju visoke kamate, pa krediti za privrednike nisu isplativi. Zato mislim da bi oslobađanje devizne rezerve doprinelo likvidnosti uporedo sa tim postoji i stav Narodne banke Srbije, da to u ovom trenutku nije izvodljivo…

– Guverner je baš tvrdoglav?

– U ovom trenutku ne postoji intencija da se stvori konflikt ili utisak da smo na suprotstavljenim stranama. I guverner, koji je nestranačka ličnost, i Vlada i privrednici, svi smo mi na istoj strani. Ne može se imati zdrav bankarski sistem ako nemate zdravu privredu. Takođe, ne možemo se ponašati kao da svako od nas ima svoj zaseban feud i da nas ne interesuje šta se dešava u drugim segmentima. Ako je jasno da banke kroz finansiranje omogućavaju ili ne normalno poslovanje privrede, onda bi centralna banka, ne ugrožavajući pri tom svoju nezavisnost, trebalo da preuzme aktivniju ulogu.

– Često privrednici pominju da prostor koji zauzima siva ekonomija nije dovoljno iskorišćen. Zašto država više pod deset godina uporno izbegava da uđe u obračun sa tim?

– Razne su procene o udelu sive ekonomije, kreću se od deset do 40 procenata i tačno je da to najviše zavisi od sektora privrede. Slažem se da je potrebno veće angažovanje države, a jedan od načina koji mislim da daje rezultate je Uredba o podsticaju zapošljavanja, kojom smo za tri-čtiri meseca uspeli da zaposlimo oko 9.000 ljudi. Možda to izgleda malo u odnosu na ukupan broj nezaposlenih, ali svaki pomak koji se u tom delu napravi, bilo da je reč o Uredbi ili novim investitorima koji će otvoriti 50, 100, 500 radnih mesta ili poput Benetona, zaposliti 3.000 ljudi – sve to doprinosi. Jasno je da u ovakvoj situaciji nije lako sačuvati radna mesta a svako novo zapošljavanje sigurno je da predstavlja uspeh.

– Da li je napravljena računica koliko štete realni sektor trpi zbog robe, novca i usluga na sivom tržištu?

– Ja nemam te podatke, ali ako neko prodaje robu za koju nije platio carinu, poreze ili ako radnike plaća „kešom“ i ne reguliše im zdravstvene i penzione doprinose, onda je to kumulativan, a ne samo problem državne kase koja nije ubrala prihod. Mislim da bi rešavanju te vrste problema pomoglo delimično smanjivanje opšte stope poreza i doprinosa, nameta na plate. To bi bio jedan dobar paket, koji bi uz rigoroznu kontrolu, omogućilo ljudima koji sada rade u sivoj zoni, da uđu u sistem.

– Industrijska proizvodnja je i prošlog meseca zabeležila pad, i već dugo se držimo na nivou koji je imala privreda 70-ih godina. Kada očkujete da će ta kriva krenuti uzlazno i da će biti vidljiv efekat investicija poput Fijata ili Benetona?

– Moramo biti svesni dešavanja 90-ih godina, kada je industrijska proizvodnja potpuno devastirana, i kada smo 2000. imali jako nisku startnu osnovu. Iako od tada idemo uzlaznom putanjom, još uvek smo ispod psihološke granice koja je postavljena krajem 80-ih, kada nam je privreda bila najjača. Investicije, poput Fijata ili Benetona, praktično sva inostrana ulaganja, jer su u 90 odsto slučajeva ti programi okrenuti izvozu, podižu proizvodnju. Ali, potrebno je vreme da se to realizuje, i Fijat je dobar primer za to. Naime, očekuje se da će, kada počne punim kapacitetom da radi, ostvarivati izvoz od 1,3 do 1,5 milijardi evra, što je u odnosu na prošlogodišnjih sedam milijardi evra, veliki udeo, dok je procena da će se u toj fabrici stvarati oko dva odsto BDP-a. Kada se tome doda podatak da će 80 odsto proizvedenog automobila biti domaćeg porekla, sve osim motora i menjača, onda je jasno koliko će to da podigne industrijsku proizvodnju i one fabrike koje prate Fijatovu investiciju.

– Koliko je loša privatizacija uticala na sadašnje stanje u realnom sektoru?

– Oko 30 odsto privatizacija koje su završile raskidom ugovora sigurno je da nisu doprinele tome, negde je reč o tome da vlasnici nisu imali dobre namere, a negde se jednostavno nisu snašli. Grešku vidim i u konceptu jer nije trebalo dozvoliti isplatu na rate, niti da se aukcije raspisuju bez kvalifikacionih uslova. Uz to, na počtku prodaje društvenih preduzeća, država još nije imala mogućnost da oduzima nelegalno stečnu imovinu, a u to vreme ni kriminal u privredi nije ganjan ovako kako se sada radi. Ali, nije moguće ispraviti sve odjednom, iako mislim da idemo ka uređenijem sistemu.

– Fijat je jedna od svetlijih tačaka u našoj ekonomskoj priči. Kada će obični građani moći da osete benefite te investicije?

– U punoj meri efekti na običan život i statistiku, počeće da se osećaju negde 2013. U nekoliko narednih godina, dinamikom kojom se realizuju sve investicije o kojima govorimo, biće vidljiv industrijski rast i veća uposlenost. Fijat će u Kragujevcu imati najmoderniju fabriku, i kada investicioni ciklus bude završen, biće uposleno oko 3.500 radnika. U automobilskoj industriji to se množi sa četiri kako bi se dobio ukupan broj radnika koji kroz drugu proizvodnju prate taj posao.

– Poslednjih nedelja pominje se više stranih investitora, ali broj novih radnih mesta koje najavljuju, ipak deluje kao kap u moru u odnosu na ukupan broj nezaposlenih. Kada će u Srbiji broj nezaposlenih biti u granicama tolerancije?

– Mi smo do pre par meseci, imali stagnaciju broja nezaposlenih, a onda je prema anketi o radnoj snazi, taj broj nešto porastao. Ali, svejedno je da li je stopa 18, 20 ili 22 odsto, jer je to sve zaista visok procenat. Znam da poslodavci smanjuju troškove otpuštajući radnike i da situacija nije laka, ali nadam se da ćemo u nekom relativno kratkom roku imati rast broja zaposlenih. Realizacija skoro ugovorenih projekata kao što su Boš, Svarovski, Kalcedonija, Kuper, već u nerednoj godini daće efekte.

Veliki sistemi

– Kakvi su planovi za velike sisteme, poput RTB Bor ili Petrohemije?

 – Identifikovali smo sisteme u kojima želimo da napravimo funkcionalne, organizovane kompanije gde je investicioni ciklus završen i gde su stvoreni maksimalni uslovi za profitabilnost, tako da će moći samostalno da posluju. Petrohemija je dobar primer, jer 50 do 60 odsto svoje proizvodnje izvozi, a mogla bi još pet puta toliko kada bi uspela da proizvede. Naš cilj sada je da stvorimo uslove za veću proizvodnju.

U poslednjem trenutku

– Najavljeno je da će i Telekom počtkom godine dospeti na Berzu. Šta je planirano za ostale sisteme poput Aerodroma, Jata, Galenike.

 – Aerodrom sigurno neće biti privatizovan do kraja mandata ove Vlade, ali akcije su podeljene građanima i njima se trguje na Berzi. Kod Galenike, rekao bih da smo u maju ove godine, u poslednjem trenutku, odreagovali na stanje u toj firmi, nakon čega je došlo do smanjenja troškova. Otpušteno je oko 250 ljudi, menja se struktura zaposlenih, a i pored komplikovane i teške situacije u toj firmi, sačinjen je finansijski okvir, obezbeđeno kreditiranje i nadam se da će tako stabilizovana kompanija uspeti da nađe dobrog strateškog partnera.