Gubitaš ne može da izvuče gubitaša "na zelenu granu"

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da takva ideja nije dobra ni za Srbijagas ni za fabriku „Toza Marković“.

– Konverzija duga u vlasništvo je nešto što je sasvim legitimna stvar. Međutim to ima smisla samo kada je reč o kompanijama koje dobro posluju i u mogućnosti su da preuzeto preduzeće izvedu na „zelenu granu“. Na žalost kad je reč o Srbijagasu to nije slučaj. Poznato je da se Srbijagas, po nalozima vlastodržaca i ranije odlučivao za takve poslovne poteze. Praksa Srpske fabrike stakla u Paraćinu i još nekih preduzeća pokazuje da to nije bilo dobro u poslovnom smislu ni za njih ali ni za Srbijagas. Naime, Srbijagas je preduzeće u velikim problemima, suočeno sa gubicima, menadžment ne vodi kompaniju na adekvatan način ili je objektivno u nemogućnosti da to čini na pravi način zbog niske cene gasa, tako da opterećivati takvo preduzeće preuzimanjem gubitaša je loše i pogubno rešenje. Očito da je reč o politički motivisanoj odluci kao što je to biio slučaj i ranije kada je Srbijagas kao državno preduzeće preuzimao svoje dužnike – ističe naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju osnovni problem u Srbiji je taj što država nema jasnu ekonomsku strategiju šta hoće kada je reč o preduzećima koja se suočavaju sa lošim poslovanjem.

– Ne postoji jasna strategija na koji način takva preduzeća restrukturirati. Vlada jednostavno mora da se odluči za jednu od dve mogućnosti. Preostalu državnu i društvenu imovinu ili treba privatizovati, a ono što tržišno ne može da opstane poslati u stečaj ili se opredeliti za takozvani državni kapitalizam i pojedine firme koje su u lošem stanju pokušati ozdraviti na taj način što bi ih preuzela moćna državna firma koja dobro posluje. Kod nas nažalost bilo kakva strategija po tom pitanju ne postoji već se postupa od slučaja do slučaja. To je potpuno pogrešno i na taj način se srpska privreda ne može ozdraviti već samo uvući u nove probleme kako je u praksi i pokazano – naglašava Savić.

Srbijagas planira da preuzme fabriku „Toza Marković“ koja vredi 22 miliona evra, a njen dug za gas iznosi 20 miliona evra. „Toza Marković” je u stečaju je od aprila 2014. godine, po zahtevu Erste banke zbog duga od 5,5 miliona evra. Veliki poverioci saglasili su se sa novim planom reorganizacije. Srbijagas je uz banke najveći poverilac „Toze Markovića“. Planom reorganizacije predviđeno je vraćanje duga u narednih 10 godina uz grejs period od godinu dana, a sredstva će prvo dobiti najveći poverioci. U kikindskoj fabrici je zaposleno 605 radnika. Početkom februara u pogonu fine keramike ponovo će početi proizvodnja, apočetkom marta i proizvodnja crepa, što će iziskivati angažovanje još oko 200 radnika.G. Vlaović