Jat otkazao nabavku „boinga“

Naveliko najavljivana nabavka ovih letelica otkazana je, iako je tender već bio raspisan a prema nezvaničnim informacijama, javili su se i zainteresovani ponuđači. Kao razlog ovakvog poteza navodi se da „na tržištu nema slobodnih boinga 737-700“, što je neobično s obzirom na to da je generalni direktor Jata Srđan Radovanović relativno skoro govorio kako u svetu ima mnogo aviona koji zbog krize ne lete, zbog čega ova nabavka nije trebalo da predstavlja problem.

U svakom slučaju, postavlja se pitanje zašto se Jat nije na vreme postarao da nabavi avione koji su mu potrebni i još bitnije kako će bez tih aviona obezbediti nesmetano opsluživanje svih predviđenih linija tokom letnje sezone.

Uporedo sa otkazivanjem nabavke novih aviona, Radovanović je 20. aprila doneo i novu sistematizaciju radnih mesta u nacionalnom prevozniku kojom je otvorio prostor za opravdavanje položaja pojedinih kadrova koje je, uprkos tome što su završili samo srednju školu, zaposlio na najvišim funkcijama mimo tada važećih propisa, zbog čega je Jat bio pod velikom kritikom javnosti. Kako saznajemo, nova sistematizacija, čiju je fotokopiju direktor dao ekserom zakucati za zid u ulaznom hodniku Jatovog sedišta, vrvi od proizvoljnosti, a jasno se ocrtava i namera da se pojedinim licima omogući da primaju izrazito visoke plate, u skladu s diskrecionom odlukom uprave. Tako je za stručne saradnike predviđen koeficijent zarade od 6,5 do 10, a za više stručne saradnike od osam do čak 16, pa će tako pojedinci sa završenom srednjom školom imati skoro tri puta veće plate od nekih manje srećnih radnika sa fakultetskom diplomom.

Novi pravilnik predviđa da, recimo, novinar Jat revije mora da ima završen fakultet, što ne bi bilo čudno da se u istom dokumentu ne navodi da je višem stručnom saradniku za odnose sa javnošću u kabinetu generalnog direktora potrebna samo srednja škola. Da li je ta odluka doneta zato što je direktor već angažovao jednog takvog savetnika za medije sa zaradom u okviru najvišeg platnog razreda, tek iznenađuje odluka da se za toliko višu funkciju traži toliko manje obrazovanja.

Slično je i sa direktorom Direkcije za komunikacione i informacione tehnologije, koji po novoj sistematizaciji takođe može da bude srednjoškolac. Ostali direktori moraju da imaju završen fakultet, ali budući da se zna je Radovanović na ovu poziciju doveo Aleksandra Dovijanića, koji je imao samo srednju školu, ovakva izmena pravilnika o sistematizaciji nikoga u Jatu nije iznenadila. O stepenu arbitrarnosti u ovakvoj odluci možda najbolje govori to da direktor Direkcije za IT može da ima samo srednju stručnu spremu, ali njegovi neposredno potčinjeni moraju da imaju fakultetsku diplomu.

S druge strane, 11 sekretarica u kabinetu generalnog direktora mogu da imaju i samo osnovno obrazovanje, ali zato njegov vozač iz nekog razloga mora da pokaže svedočanstvo srednje škole.

Iznenađenje

Najveće iznenađenje nije u onome što je promenjeno u novoj sistematizaciji, već u onome što nije. Izvršni direktor za finansijske poslove tako i dalje mora da ima završen fakultet, iako se na toj funkciji nalazi Petar Damnjanović, čovek sa srednjom stručnom spremom, kojeg je Radovanović doveo iz firme u kojoj su obojica prethodno radili. To znači da će on ili biti smenjen ili da je u međuvremenu pribavio potrebnu diplomu.