Špekulacije sa kursom ipak postoje?

U bankama nisu bili radi da govore o ovoj temi, osim da potvrde da se oni ne bave takvim špekulacijama, a najčešće ni ne vide problem u tome da banke kupuju i prodaju devize prema svojoj volji i da pritom zarade, ako tačno predvide kurs ili izgube u slučaju pogrešne procene. Među ekonomistima su, s druge strane, mišljenja podeljena, pošto jedni špekulacije vide kao uobičajeni način tržišnog poslovanja, dok drugi smatraju da je NBS svojim intervencijama učinila kretanje kursa suviše predvidivim za bankare.

Ljubiša Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AIK banke, kaže za Danas da ne može da govori u ime svih, ali da se njegova banka ne bavi špekulativnom trgovinom devizama. On tvrdi da je teško predvideti kretanje kursa u toku dana, mada banke mogu da imaju projekciju i da „sve poluge drži NBS“.

– To ko će kako trgovati je pitanje poslovne politike banke, a vrhovni regulator, NBS, ima sve podatke. Dugoročno gledano, ako se pretpostavlja da će dinar dalje slabiti, očekivano je da banke svoju aktivu prebacuju u evre jer će u suprotnom realno izgubiti ne samo kamatu, već možda i glavnicu – kaže Jovanović.

Ni drugi bankari nisu bili voljni da potvrde postojanje špekulativnih radnji, niti dele mišljenje o tome da su takve aktivnosti štetne. Tako član izvršnog odbora jedne od vodećih banaka u Srbiji, koji je želeo da ostane anoniman, ocenjuje za naš list da banke ne mogu da špekulišu kursom na način na koji se to predstavlja u javnosti, već da mogu samo da prave svoju procenu na osnovu koje deluju.

Zašto banke ne bi špekulisale. One tako mogu dobro da zarade, ali i da izgube, ako pogreše u proceni, a tržište upravo i postoji da bi ih kaznilo kada pogreše, kaže ovaj bankar.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište takođe smatra da špekulacije nisu štetne i da špekulanti samo prepoznaju prilike koje drugi ne vide.“Ne slažem se sa time da treba sprečavati špekulacije. One su deo tržišnog poslovanja i špekulanti postoje na svim tržištima. Da je naša valuta bolja i da je devizno tržište dublje, uticaj njihovog poslovanja se ne bi toliko osetio. A to što nekima smeta što drugi zarađuju na kursnim razlikama je njihova stvar“, smatra naš sagovornik.

Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković kaže za Danas da je indikativno to što izjava o špekulativnom ponašanju nekih banaka dolazi upravo od jednog ozbiljnog bankara, tako da je verovatno da u njoj ima istine. Ovaj ekonomista smatra da je problem sa špekulacijama u tome što NBS interveniše na predvidiv način, svaki put na kraju dana, kada se vidi da je kurs značajnije porastao i da ima trend daljeg rasta. Banke, kako objašnjava, mogu da iskoriste tu situaciju i da zarade na kursnim razlikama.

– Kada banka vidi da kurs značajnije raste i zna da će NBS intervenisati na kraju dana i oboriti kurs, ona može da sačeka i kupi devize od NBS-a, a da ih zatim sutradan proda, znajući da postoji velika verovatnoća da će kurs sutra nastaviti da raste – objašnjava Vučković i dodaje da je zato jako opasan i novi predlog pojedinih privrednika da se formira određeni koridor u kojem bi trebalo dozvoliti kretanje kursa, pošto bi predvidivost kursa i u tom slučaju omogućila bankama da zarade špekulativnom trgovinom.

Dobre informacije

Naš sagovornik iz jedne od vodećih banaka kaže da je mišljenje da banke mogu da kupe devize jeftinije od NBS, kada ona interveniše na kraju dana i da ih sutradan prodaju skuplje, pojednostavljeno jer je uvek pitanje kakvi će biti tržišni uslovi narednog dana. Ono što jeste moguće je da neka banka naprimer zna da će sutra neko morati da kupi 100 miliona evra da bi neka firma izvršila plaćanje, pa danas kupi evre da bi ih sutra prodala, ali u tom slučaju je valjda i NBS dovoljno pametna da interveniše tek sutra, zaključuje naš sagovornik.