Tekst predloga zakona o fiskalnoj odgovornosti predviđa povećanje plata i penzija tek od naredne godine i to je jedino rešenje na koje Međunarodni monetarni fond pristaje – potvrđeno je Danasu iz više izvora, koji učestvuju u pregovorima. S druge strane, po pitanju zakona o fiskalnoj odgovornosti ušlo se u veoma tvrde pregovore pogotovo oko tzv. jedinstvenog fiskalnog pravila. Ipak, kako saznajemo, za fiskalna pravila koja će se primenjivati, a o čemu MMF i Vlada Srbije trenutno imaju različite poglede, verovatno će biti nađeno kompromisno rešenje koje će zadovoljiti obe strane.
Naime, kako saznajemo iz tri odvojena izvora, dok je Vlada tražila da se uspostavi prelazni period od pet godina u kojem će država imati zakonom precizno definisanu obavezu da smanjuje budžetski deficit za po 0,75 odsto godišnje, MMF je zahtevao fleksibilnije rešenje koje bi visinu deficita vezivalo za opštu ekonomsku situaciju preko formule izražene u takozvanom jedinstvenom fiskalnom pravilu.
Da je prelazno rešenje neophodno, potvrđuje i jedan od autora zakona o fiskalnoj odgovornosti profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović, koji kaže za Danas da je, kako stvari sada stoje, najverovatnije da će se formirati jedinstveno pravilo, ali da će ono obuhvatiti i prelazni period. Tako bi u „normalnim“ ekonomskim godinama, država imala obavezu da smanjuje deficit za po 0,75 odsto, ali bi u slučaju da rast u nekoj godini bude veći od predviđenog, višak sredstava trebalo da uštedi, dok bi u lošijim godinama deficit mogao da bude viši. U sadašnjoj, radnoj verziji zakona, kao granica postavljen je prosečan rast BDP-a od četiri odsto u narednih pet godina, s tim što bi u prvim godinama taj rast bio niži, a kasnije viši.
Prema izvorima iz Vlade Srbije, Vlada i MMF su se tokom pregovora našli i na različitim stranama po pitanju toga da li bi zakon o fiskalnoj odgovornosti trebalo da se odnosi na republički ili i na lokalni nivo. Vlada je od početka tražila konsolidovano rešenje, dok je MMF prvo zastupao isti stav, a zatim bio bliži opciji koja bi obuhvatila samo republički nivo, ponajviše kako Vlada ne bi bila kontrolisala lokalnu vlast, pošto bi u suprotnom mogla da dođe u neprijatnu situaciju ako lokalne samouprave ne budu poštovale fiskalna pravila. Srpska strana je na to odgovorila argumentom da probleme ne bi trebalo gurati pod tepih, pa je za sada preovladala opcija da se zakon odnosi na sve nivoe vlasti.
Ministarstvo ekonomije nije ni u jednoj verziji pominjano kao predlagač, „pošto se zakon bavi fiskalnim pitanjima“ za koje je nadležno ministarstvo finansija, tako da bi eventualno, jedino Vlada Srbije mogla da se nađe kao predlagač, namesto Ministarstva finansija.
Predstavnik DRI ispao iz fiskalnog saveta
Kako saznajemo, došlo je i do promene u odluci o načinu biranja članova fiskalnog saveta, koji bi trebalo da nadgleda da li se zakon o fiskalnoj odgovornosti poštuje. U ranijoj verziji je stajalo da bi savet trebalo da ima četiri člana koje biraju predsednik Republike, Ministarstvo finansija, Narodna banka Srbije i Državna revizorska institucija. U aktuelnoj radnoj verziji predloga, poslednji član je „ispao“, tako da će savet najverovatnije imati samo tri člana. Međutim, to pitanje je i dalje otvoreno, pošto i dalje figurira opcija sa četvrtim članom, s tim što bi ga predlagao parlament, a ne DRI.
MMF odbacio primedbe sindikata
Predstavnici nekoliko sindikalnih organizacija juče su misiji MMF-a izneli svoje primedbe na predlog izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, odnosno o usklađivanju penzija i opštem bodu, ali je MMF odbio njihove zahteve, objašnjenjem da je zakon blag, a ne oštar, kako smatraju sindikalci.
Prema rečima sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije Slavice Savić, koja je prisustvovala razgovorima, iz MMF-a su poručili da ako sindikati sada blokiraju usvajanje zakona, za godinu ili dve biće usvojen mnogo stroži zakon od ovog. Oni su istakli i da je sa sindikatima trebalo da se sastanu na početku pregovora sa Vladom, a ne na kraju te da su „u njihovim zemljama sindikati deo rešenja“.
– Jednostavno nismo zadovoljni. Oni su nam objašnjavali kako je ovakav zakon morao da se usvoji zbog loših događanja u 2009. godini i svetske krize i govorili da je zakon vrlo lagan. Mi smo im izneli i sve probleme oko naplate doprinosa, sive ekonomije i toga što država toleriše da poslodavci uplaćuju samo deo plate na račun i samo za njega plaćaju doprinose, dok se ostatak plata isplaćuje na ruke – kaže naša sagovornica.
Ona naglašava da je na sastanku pokrenuta i diskusija o predlogu za povećanja plate u javnom sektoru i penzija, na šta je šef misije MMF-a Albert Jeger rekao da on „te pare nije video, da mu ih niko nije pokazao i da je jedino realno da se plate i penzije povećaju tek u aprilu naredne godine“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
