Predstavljajući svoj plan poreske reforme članovima Skupštine Privredne komore Srbije, ministarka finansija Diana Dragutinović juče je ocenila da je sadašnji poreski sistem nepravičan i komplikovan i da je rađen potpuno odvojeno od potreba javne potrošnje. Ona se založila za reformu koja bi podrazumevala smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, ali i veće oporezivanje potrošnje, obrazloživši to pozitivnim efektima koje bi takva reforma imala na rast zaposlenosti i izvoza, kao i na smanjenje sive ekonomije.
– Poreski sistem bi trebalo da stimuliše proizvodnju i izvoz, a da destimuliše uvoz. Zato bi trebalo da smanjimo opterećenje zarada i da gubitak tih prihoda nadoknadimo porezom na potrošnju. Srbija ima veliki neiskorišćeni rezervoar u vidu oporezivanja duvana i alkohola. Nadam se da će se već od početka naredne godine akcize na alkoholna pića plaćati ne po litri, već po sadržaju alkohola, kao što je to u Evropi. Što se tiče duvana, do kraja 2012. godine imamo obaveze prema investitorima, ali posle toga možemo da podignemo akcize. U Evropi je akciza na 100 cigareta 64 evra, a kod nas 20 odsto od toga – rekla je Dragutinovićeva. Ona je dodala da bi smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, koje podrazumeva kako niži porez tako i niže doprinose, u iznosu od 30 odsto bilo revolucionarno, od 20 odsto prihvatljivo, a od 15 odsto lako izvodljivo i da bi u svakom slučaju povećalo tražnju za radnom snagom.
Ona je najavila i promenu poreza na dobit, koji nosi nominalnu stopu od 10 odsto, ali posle svih oslobođenja, realnu od pet procenata, založivši se za to da postoji samo jedna stopa i samo jedno poresko oslobođenje u vidu investicionog poreskog kredita. U reformi poreza na imovinu ministarka je predložila ukidanje naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, uvođenje jedne poreske stope i jednog poreskog kredita u apsolutnom iznosu.
Prema rečima Dragutinovićeve, promena poreskog sistema trebalo bi da bude takva da stimuliše prelazak iz sive ekonomije u legalne tokove, čime bi se povećali prihodi države. Ona je naglasila da je siva ekonomija u Srbiji na nivou od 30 odsto BDP-a, ali i da postoji svugde, pa čak i u zemljama poput Austrije i Švajcarske, gde je 15 odsto BDP-a.
– Zato je bitno da smanjujemo poreska opterećenja tamo gde je siva ekonomija najveća, a to je segment zapošljavanja, gde se radnici ne prijavljuju ili im se porezi i doprinosi uplaćuju na iznos minimalne zarade, a da istovremeno povećavamo poreze tamo gde je siva ekonomija najveća, a to je potrošnja, budući da je najteže izvršiti utaju u sistemu PDV-a – rekla je ministarka.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin rekao je da su privrednici još u novembru tražili sveobuhvatnu poresku reformu i da je fiskalno opterećenje privrede visoko i neprihvatljivo, da su naročito veliki porezi i doprinosi na zarade. On je podržao rasterećivanje zarada radi smanjenja sive ekonomije, ali se usprotivio podizanju PDV-a.
Manje opterećenje zarada
Dragutinović je predložila da se porez na dohodak građana promeni tako da se uopšte ne plaća na zarade do 16.000 dinara, dodavši da bi smanjenjem opterećenja zarada, na platu radnika koji prima minimalnu zaradu, a takvih je 20 odsto, došli porezi i doprinosi od 35 odsto u odnosu na 60 odsto, koliko su sada, dok bi prosečna plata, koju dobija 15 odsto radnika u Srbiji, trpela umesto dosadašnjih 65 odsto, samo 45 odsto fiskalnih opterećenja. Tako bi se novom reformom, ukupno opterećenje zarada kretalo od 35 do 55 odsto, što je znatno manje nego sada. Uz to bi, kako je istakla Dragutinovićeva, postojala samo jedna ili eventualno dve stope poreza na dohodak. Po mišljenju Dragutinovićeve, pravično bi bilo da oni koji više zarađuju više i izdvajaju za državu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
