Član Fiskalnog saveta i saradnik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Vladimir Vučković ocenio je juče promovisane mere Vlade Srbije kao solidan korak koji će dati budžetske efekte od oko dva odsto. Na prezentaciji septembarskog broja MAT-a, Vučković je ocenio da se dve trećine ovog efekta postiže na rashodnoj , a jedna trećina na prihodnoj strani.
„Dobro je što će se zahvatiti širom države i dobro je što se krenulo sa regulisanjem zarada u javnom sektoru, ali je uzorak na kome je zahvaćeno mali. Imali bismo snažniji efekat da se krenulo sa zaradama od 40.000 dinara“, rekao je Vučković i utešno dodao da Vlada Srbije 2014. godine može da preduzme i korektivne mere.
Vučković je, međutim, podvukao da se još radi o uštedama na papiru i da će se one pretvoriti u stvarne ukoliko mere budu primenjivane kako je zapisano, ni po babu ni po stričevima. „Biće i političkih i socijalnih izazova i tek tu će se videti koliko je ovaj plan održiv“, rekao je Vučković.
„U ovom trenutku nije se otišlo na smanjivanje poreza na zarade jer bismo se suočili sa problemom primarnog bilansa“, rekao je saradnik MAT-a Miladin Kovačević. On je dodao da „šta god da uradimo, delujemo prorecesiono i takav rezultat će i ove mere imati kao nužnu žrtvu“ jer novi poreski instrumenti i novi poreski prihodi nisu kreirani.
Saradnici MAT-a su uočili tendenciju u državi da se prognoza rasta BDP-a za ovu godinu smanji sa očekivanih dva, na jedan odsto.
Saradnici Makroekonomskih analiza i trendova su juče prezentirali iznenađujući zaključak da je broj zaposlenih u državnoj upravi i odbrani Srbije u odnosu na broj aktivnih stanovnika među najmanjim u Evropi. Među 32 analizirane zemlje (pored EU analizirane su i Turska, Island, Švajcarska, Norveška) manji procenat zaposlenih u sektoru državne uprave i odbrane u odnosu na broj aktivnih stanovnika ima samo Island. Prosek EU je 6,3 odsto, a u Srbiji taj procenat iznosi skromnih 4,1 odsto, prema analizi saradnika MAT-a.
Najveći procenat zaposlenih u državnoj upravi i odbrani u odnosu na broj stanovnika ima Luksemburg (11 odsto), pa Francuska (preko 8,5 odsto). Naš sused Hrvatska takođe je u ovom pogledu ispala skromna (oko 4,5 odsto), tu su negde i Rumuni, i Slovenci su ispod EU-proseka ( ispod šest odsto), a iznad EU proseka su od suseda samo Bugari i Mađari.
Miladin Kovačević je rekao da se deficiti kadra sigurno uočavaju u Poreskoj upravi, Trezoru, Carini, Statistici, a da je narastao broj zaposlenih u regulatornim telima i agencijama, te imaju značajan udeo u fiskalnim prostoru, pa da bi utvrđivanju viška zaposlenih u javnom sektoru trebalo prići planski. On je rekao da od 620.000 i eventualno 700.000 zaposlenih u ukupnom javnom sektoru njih 380.000 ima platu do 100.000 dinara, a većina od njih do 60.000 dinara.
Povodom povećanja niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto, MAT je utvrdio da je PDV kao „indirektni poreski instrument dosegao svoj plafon u poređenju sa okruženjem“. Među 31 analiziranom zemljom, učešće PDV u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) najveće je u Srbiji i iznosi 10,7 odsto. Sa Srbijom teško korak drže i Danska, Švedska i Finska. Prosek EU je 7,1 odsto, a evrozone 6,9 odsto. Najniže učešće ovog poreza u BDP je u Švajcarskoj – ispod četiri odsto.
„Ovaj procenat bi ostao u Srbiji najviši i kad bi bila uračunata siva ekonomija“, tvrde saradnici MAT-a i, kako su zapisali, razumno procenjuju učešće sive ekonomije na 15 odsto BDP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
