Od lunarne ka solarnoj mitologiji

Vojin Matić: DETINJSTVO NARODA (6)

Ukazujući na karakteristične otpore prema novim otkrićima i saznanjima u okviru napretka naučne misli, Vojin Matić (1911-1999) u knjizi „Detinjstvo čovečanstva“ (Službeni glasnik), čije delove uz dopuštenje izdavača objavljujemo, aktualizuje pitanja mitske prošlosti, budući da se mnogi odgovori ne odnose isključivo na arhaičnu i tradicionalnu kulturu već i na savremenu civilizacijsku epohu. Društvo i pojedinci su se, kao što je poznato, oduvek poznatim mehanizmima tvrdokorno branili od prodora i uticaja novih istina, koje su dovodile u pitanje dotadašnja shvatanja i važeće predstave. Zato je recepcija novih saznanja uvek vezana za savladavanje i prevazilaženje izvesnih otpora i strahova.

Manja izdiferenciranost raznih baba u našoj mitologiji i njihovo zajedničko ime, koje krije razne stupnjeve odnosa prema objektima raznih rodova, čine da je baba postala sinonim za vešticu, kojim se u narodu obeležava svaka žena koja vlada magijskim moćima i, obično, nanosi neko zlo. Teško je reći da li je posredi prvobitna nediferenciranost samog tipa Velike majke, iz doba kada se ona tek počela različito nazivati i dobijati razne atribute prema rodovima, ili je reč o nediferenciranom obliku sličnom veštici u mnogim evropskim i drugim predanjima.

Međutim, ako uporedimo babe naših narodnih pesama i priča sa ženskim figurama, njihovim naslednicama u drugim vrstama narodnog predanja, otkrićemo da i u nas postoje među njima razlike. Razliku odaju životinje za koje se u odgovarajućem predanju vezuju. Postoji jedna baba zlog pogleda, čarobnica vrlo slična našim babama, a to je gorgona Meduza, iz helenske mitologije. Gorgone su tri sestre, mlađe sestre graja, kojih takođe ima tri, i triju Hesperida. Meduza je majka jednog od malobrojnih helenskih mitskih konja za jahanje, Pegaza, kojeg je rodila u trenutku kada joj je Persej – zlatnim srpom, kako neki tvrde, dobijenim od Hermesa – odsekao glavu. I Meduza je bila lepa, kao i naše babe, ali se u Ateninom hramu sparila s Posejdonom i posle toga, zbog Atenine kletve, postala rugoba. Njen sin Hrisoar imao je tri glave i šest ruku, a ime mu potiče od reči srp, odnosno naziva za persijski krvavi mač. Meduza je ličnost za koju se misli da je izdvojena iz Atene, koja je u svojoj primitivnoj formi imala karakteristike i jedne i druge boginje. Individualizacijom, Meduza je postala neprijatelj Atene, i zbog toga ova pomaže Perseju. Atena ovim procesom dobija čovečnije crte, iako neki detalji i dalje odaju njenu svirepost; njen štit, prema nekim mišljenjima, napravljen je od Meduzine kože, a prema drugima je samo ukrašen njenom odsečenom glavom. Atena je sačuvala nešto i od Meduzinog strašnog pogleda, kojim bi svakog ko je vidi skamenila.

Zlatni srp, kojim su druidski sveštenici ritualno odsecali imelu s hrasta, ukazuje samo na spoljnu sličnost između helenskog mita i keltskog obreda, čija se simbolika može samo nazreti, ali u oba slučaja oblik mača ili srpa ukazuje na mesečev kult, što potvrđuje i broj tri, odnosno tri mesečeve mene, ispoljen kroz tri lica boginja i navedene tri sestre. Razvojem od lunarne do solarne mitologije i panteona, osnovne mitologeme su pretrpele tolike izmene – a i litografi i umetnici trudili su se tokom stoleća da osmisle priče dajući im izvestan etički smisao i estetski oblik – da je vrlo teško poznati i izdvojiti njihovu prvobitnu formu.

Nastavlja se